Ključ zlatnog kaveza 1

Iskušenja princeze u „zlatnom kavezu“ – utamničene u dvorskoj vili, pretvorenoj u zatvor, u kome, bez nadzora stražara, privatnost uživa samo u kupatilu – ćerke vladara jednog od sedam arapskih emirata (UAE) i predsednika vlade ove zajednice, oca tridesetoro dece, još jednom su „svetska priča“.

Otkrića, koja je Latifa bint Mohamed al Maktum (35) slikom i porukama poslala telefonom, koji su prijatelji uspeli da joj doture, prikazana u programima Bi-Bi-Sija, zatim i drugih velikih televizija, dovela su do pokušaja Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava i poziva liderima nekih velikih država (poput predsednika Bajdena i premijera Džonsona) da se sprovede istraga i devojka oslobodi „prevaspitanja“.

Princeza Latifa je, naime, marta 2018. bekstvom preko mora pokušala da (ne prvi put) napusti očev dvor i kontrolu, ali su pred obalom Indije jahtu Nostromo, na kojoj je bila sa privrženim prijateljima – spasiocima (bivši francuski agent i finska fitnes instruktorka), presreli komandosi UAE i na silu je vratili. pošto su je posle tuče savladali i uspavali. Otad je u izolaciji, pod budnim okom tridesetak policajaca podeljenih u smene. Latifin plan je bio da u Americi zatraži azil.

Šeik Mohamed bin Rašid al Maktum (71) je posle najnovijih ćerkinih SOS video poruka, saopštenjem preko ambasade Emirata u Londonu objasnio da je Latifa „za njeno dobro zbrinuta kod kuće gde nastavlja da se oporavlja, uz podršku porodice“. Nada se da će se Njeno visočanstvo vratiti u javni život „u odgovarajuće vreme“. Zahvaljuje se i svima u svetu zabrinutim za princezino zdravlje i raspoloženje, posle objava koje „izvesno ne odražavaju stvarno stanje“.

Latifa, naime, video porukom optužuje da je otac i porodica drže kao taoca – kako je poručila – „u svojevrsnoj samici, bez optužnice i suđenja“. Mreža Si-En-En prenosi njene strepnje, pošto joj čuvari ponavljaju da „nikad više neće videti sunca“.

Humanitarne organizacije i grupe za podršku, naravno, pozdravljaju diplomatsku poruku o princezinom popravljenom stanju kao dobrodošlu, ali odmah i ukazuju da „pilula za smirenje“ liči na ono što su već čuli 2018, 2019. i 2020. godine. Smatraju da se premijeru Emirata, ocu princeze, šeiku Mohamedu „ne može verovati“, beleže agencije.

Revnosni istraživači Bi-Bi-Sija nalaze da je Latifa, kao 16-godišnja tinejžerka 2002. prvi put pokušala da „osvoji slobodu“, ali je već na granici UAE sa Omanom uhvaćena. Princeza je zatim provela tri godine i četiri meseca u zatvorskoj samici i po njenim rečima bila je mučena. I njena starija sestra Šamsa je dve godine ranije pokušala da napusti dvorski život za vreme letovanja na šeikovom imanju u Engleskoj. Mesec dana kasnije u Kembrižu su je pronašli očevi tragači, i posle injekcije i tablete, koju je morala da popije, sledećeg jutra se probudila u – Dubaiju.

Šeik nema muke samo sa ćerkama. Jedna od njegovih šest supruga, Haja bint Husein (ćerka počivšeg jordanskog kralja Huseina), koja je – inače – školovana na univerzitetu u Oksfordu, sa dvoje dece u proleće 2019. pobegla je u Britaniju, gde živi zaštićena odredbama Ženevske konvencije i posle neuspešne „sudske ofanzive“, koju je muž Mohamed u Londonu preduzeo za povratak zajedničkih potomaka, dok je na instagram postavio svoju poemu (poznat je, inače, kao pisac stihova tradicionalne „beduinske poezije“) optužujući neimenovanu ženu kao „nevernicu i izdajnicu“, pisali su znatiželjni medijski izveštači.

Vladar Dubaija od 2006 – posle brata i oca Rašida, koji je bio na tronu 32 godine – ali i potpredsednik i premijer Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mohamed je svoj emirat učinio izuzetno prestižnom finansijskom, poslovnom i turističkom silom u Zalivu, na Bliskom istoku i u svetu. Njegov lični račun procenjuje se na 14 milijardi dolara. Poseban ugled uživa kao, verovatno najpoznatiji, odgajivač trkačkih konja i vlasnik štala sa najvećim brojem pobeda (šest hiljada od 1992).

Studirao je od 1965. na Kembrižu engleski jezik, ali je u Britaniji završio i šestomesečni kurs kadetske vojne škole. Po povratku, prateći oca, sa Abu Dabijem je bio jedan od utemeljivača UAE, unije koja je okupila gradove-oaze posle sticanja nezavisnosti.

Britansko-egipatska književnica Jusra Imran u upravo objavljenoj knjizi izazovnog naslova „Hidžab i crveni ruž“ slika „žensku stranu života“ u Emiratima i zalivskim susedima Saudijskoj Arabiji i Kataru i nekim drugim bliskoistočnim zemljama, ubojito opisujući stradanja od neuspeha da modernizacija društava ubedljivije oslobodi žene od tradicionalne muške zaštite u ime odbrane od harema, zabranjenih grehova po viđenju, recimo šeika Dubaija i njemu sličnih očeva i muževa. Jusra Imran odmerava da su u emiratima učinjeni koraci da se preispitaju striktni islamski zakoni, ali na tom putu još ostaju mnogi.

Mohamed nije pročitao „Hidžab i crveni ruž“.