Mirenje palestinske braće

Poznavaoci, skloni optimizmu, smatraju da je „udružena vlada tehnokrata, koja se ne identifikuje ni sa jednom političkom partijom, najznačajniji korak na putu da se zaleči politički raskol, koji je potkopavao palestinsku stvar“. Na drugoj strani, ocena izraelske vlade da je „Abas izabrao Hamas, a ne mir“ najavljuje da „dok je u igri teroristička organizacija Hamas“ – neće biti izraelsko-palestinskog napretka ka sporazumu. Islamski nepomirljivo radikalni pokret i dalje priznaje jevrejskoj državi pravo postojanja, i samo nagoveštava „oročeni prekid vatre“, ali po rečima imama Ajmana Atanija, ne i odricanje od „prava na oslobađanje čitave Palestine“. Abasovo uverenje jeste da sporazum o pomirenju neće biti prepreka mirovnom procesu. Hamas svakako mora da prihvati utvrđene postulate: da prizna Izrael, da osudi nasilje i da prihvati sve sporazume PLO sa jevrejskom državom, da bi bio segment bilo kog mirovnog paketa. Predsednik Mahmud Abas smatra da „saglasnost Hamasa da uđe u novu vladu jedinstva znači prihvatanje uslova procesa“, ali to se tek stavlja na ispit.

Hasan Jusef, jedan od osnivača Hamasa, kaže da njegov pokret „prihvata da Abas može da pregovara sa Izraelom u ime svih Palestinaca, ali svaki sporazum mora da bude stavljen na referendum“. Naif Radžub, politički aktivista iz istog stroja, dodaje upozorenje da se „Hamas ne plaši napuštanja pregovora, jer ima nekoliko drugih opcija“. Komentatori otkrivaju i više Hamasovih taktičkih razloga, koji se čuju od njegovih lidera. „Ono što želimo od ovog pakta jeste da se učvrstimo kao deo PLO“, kaže šeik Mahmud Musleh, „a glavni cilj je priprema za kasnije izbore“, na kojima, siguran je šeik Hasan Jusef, Hamas pobeđuje. Pobedio je i 2006, kad je radikalni pokret preuzeo kontrolu od vlasti lojalne Abasu. Hamas, slažu se mnogi izvori, istovremeno prihvata inicijativu Abasa da traži međunarodno priznanje preko UN i drugih tela, kako bi preko njih sticao praktični pečat države, a time i status okupirane zemlje, a ne „sporne teritorije“, termin koji koristi izraelska diplomatija. Kao okupirana, Palestina može da se obrati međunarodnim sudovima pokretanjem postupka o kršenju Ženevske konvencije, koju je nedavno potpisala. Sporazum kao „plod pomirenja“, po predsedniku Abasu, treba da ujedini, iako fizički razdvojene (Izrael je sprečio da troje novih ministara iz Gaze dođu u Ramalu), podeljene palestinske prostore i pripremi opšte izbore kroz šest meseci.

Njujork tajms pravi zanimljiv popis o očekivanjima: Za Mahmuda Abasa (79) je posebna potreba spajanje uprave nad Zapadnom obalom i Gazom, kako bi bio viđen kao ujedinitelj, lider svih Palestinaca; Hamasu – pritisnutom teretom obaveze da obezbedi dnevno preživljavanje skoro dva miliona stanovnika – sve neophodnije je da oslobodi Gazu osećanja života u zatočeništvu. Običnom svetu je nada da se reši više posebnih zakona dve dosadašnje zavađene vlasti, naročito strogih Hamasovih islamskih propisa, a potrebno je i kao melem makar emocionalno nacionalno jedinstvo razdvojenih teritorija. Ali, novom kabinetu biće praktično iskušenje šta da radi sa četrdeset hiljada službenika, koje je zaposlila vlada Hamasa, dok Fatahovih ima sedamdeset hiljada, koje sve vreme plaća proterana administracija PLO, a ništa ne rade.

Benjamin Netanjahu, izvesno, nije doneo konačnu odluku o svojim namerama „disciplinovanja“ Palestinaca, sem što je kategorično saopštio da će za „sve operacije protiv bezbednosti Izraela, preduzete iz Gaze ili sa Zapadne obale, smatrati odgovornom novu vladu“; pozvao je druge države da ne priznaju palestinski kabinet jedinstva i zatražio je međunarodnu pomoć da se Hamasu zabrani učešće na izborima. Zanimljivo je da premijer nije pomenuo dalje moguće ekonomske mere pritiska, iako za to ima ranija ovlašćenja. Prenos dela poreza palestinskoj upravi, na primer, uskratio je kad je Abas u aprilu potpisao neke međunarodne konvencije. Sigurno je da će u Vašingtonu, preko svojih lobista, Jerusalim raditi i da Kongres uskrati 440 miliona dolara Ramali, pozivajući se na „američki zakon da SAD ne daju novac vlastima u kojima deluju grupe za koje utvrđene da su terorističke“, a takvu oznaku nosi Hamas. Obamina administracija je, međutim, saopštila da će „raditi sa novom palestinskom vladom, ali će pažljivo pratiti ponašanje prelazne tehnokratske vlasti“.