Makedonski premijer je, u isto vreme, televiziji Alfa rekao kako veruje da je „moguće da se nađe rešenje do kraja prve polovine 2018. godine“. Zoran Zaev stavlja na znanje da je njegovoj vladi prioritet rešenje spora, koji je – po uverenju mnogih – ometao cilj Makedonije da pristupi NATO-u i Evropskoj uniji. Skoplje (delimično i Atina sa svojom političkom scenom pod mnogo većim nabojem) izražava oprezan i pažljivo odmeren optimizam da se sukob „možda bliži kraju“, jer nova vlada namerava da kao prioritet zakopa ratnu sekiru i da zauzvrat bude bliža stolici u Atlantskom paktu.

Dve države su – sportski rečeno – u klinču od 1991, sa prednošću Grčke koja je mogla (to je i činila) da blokira napore Makedonije da se pridruži velikim savezima.

Nagoveštaji o „zajedničkom imenitelju“ danas će u NJujorku biti stavljeni na najnoviju probu. Između dvojice šefova diplomatije sedeće, kako biva godinama, kao posrednik Metju Nimic, američki pravnik i diplomata, u prvo vreme (početkom devedesetih prošlog veka) izaslanik predsednika SAD Klintona, a potom pomiritelj u ime generalnih sekretara UN. Nimic je ispričao kako se jednom Ban Ki mun „sapelo“ i umesto privremeno korišćenog imena Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM) naglas rekao „bivša jugoslovenska Jugoslavija“, a zatim mu tiho dodao „vidite da morate da rešite taj problem, koji me izluđuje“.

Nagađa se da će ponuda sa više izgleda za uspeh biti Nova Makedonija. Odmereni posmatrači veruju da Nimic ima podjednako razumevanje i za grčka i za makedonska shvatanja, na obe strane mnogo puta opterećena iracionalnim uverenjima o sopstvenim prednosima i isticanju prečih prava. Sada je Nimic diskretni optimista „jer je pogodan trenutak zbog unutrašnjih prilika na obe strane“ da ubedi sagovornike, iako će misija i dalje biti veoma teška.

Letos se u intervjuu za Bi-Bi-Si Nimic setio razgovora sa jednim stanovnikom Skoplja, koji mu je rekao: „Dok se brijem pogledam se u ogledalo i kažem ‘ja sam Makedonac’. Da li očekujete da sledećeg jutra kažem da sam ‘novi’ ili ‘gornji’ Makedonac?“ Odgovorio sam mu da je zabrinutost razumljiva, ali da treba ohrabriti ljude da „ovo što pregovaramo nije pitanje nacionalnog identiteta, nego formulisanje imena države za diplomatske potrebe i životno dobro građana“.

Daleko su ovih dana složenije rasprave u Atini.

Sveti sinod Grčke crkve – dvanaest mitropolita i arhiepiskop Jeronimos – jednoglasno je saopštio da će odbaciti bilo kakvo rešenje, koje za BJRM ubuduće uključuje reč Makedonija, navodeći političke, nacionalne i kanonske razloge, jer ovi poslednji mogu da podupru zahteve iz Skoplja za autokefalnost Makedonske crkve. Istog časa Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je optužilo Crkvu da „stupa u savez sa Zlatnom zorom, neonacističkom partijom“, da prekoračuje granice i da se meša u ozbiljna državna i spoljnopolitička pitanja. Premijer Cipras je hitno potom Jeronimosu poslao pokajnički pomirljivo pismo, uveravajući arhiepiskopa da će vlada u pregovorima voditi računa o svim stavovima i zabrinutosti Sinoda.

Oglasio se i partner u koalicionoj vladi, ministar odbrane Panos Kamenos, lider partije Nezavisni građani (ANEL), konzervativne, desne, populističke stranke apelom da ne može biti govora o Makedoniji u imenu, ali da reč „preko granice“ može da prođe u slovenskom obliku, znači pisana sa slovom „j“ (Makedonija).

Nova demokratija, vodeća opoziciona partija je odmah pozvala levičarsku vladu da prestane sa deobama Grka, ovog puta oko imena suseda.

„Potpuno je nerazumno i uvredljivo da Ministarstvo spoljnih poslova izjednačava nacionalnu osetljivost i patriotizam sa ekstremnim nacionalizmom Zlatne zore“, poručuje Jorgos Kumucakos, šef diplomatije “ kabineta u senci“. Dora Bakojani, dodaje kako je „značajna slabost grčke pozicije i nezamislivo što u vladi jedan ministar ne može da uveri drugog u pravac pregovaračke linije“.

Dnevnik Katimerini otkriva da je ministar Kocias objasnio članovima kabineta da je vlada probleme nasledila od prethodne administracije i da je ova sadašnja ozbiljna, a pritom se „prilika za rešenje otvara“.

Mikis Teodorakis, guru muzike i političke levice (kako ga opisuju mediji), žestoko se protivi da u se u sporazum o imenu severnog suseda „ukotvi“ reč Makedonija. „To bi bilo razorno za budućnost naše zemlje“, njegovo je mišljenje i zato zahteva vernost zakletvi lidera helenske nacije još iz 1992, „kao odbrani od teritorijalnih pretenzija prema severu Grčke i prisvajanju istorijskih i kulturnih simbola i svetinja“. Svaka promena znači otvaranje Pandorime kutije, ubeđen je Teodorakis.

Istovremeno, u anketi lista Proto tema, na pitanje da li u imenu suseda može da bude pomenuta Makedonija, 68 odsto je odgovorilo – ne.

Metju Nimic (79) revnosno obavlja svoju dužnost uz simboličnu nadnicu Ujedinjenih nacija od jednog dolara godišnje. Uporno se nada da će ipak ostati bez posla.