Putin i sedam patuljaka

Manje ubeđeni posmatrači ne isključuju promenu raspoloženja.

Putinovo državničko hodočašće „povratka velike Rusije“ pogoduje tradicionalnoj domaćoj naklonosti da je na čelu države snažan vođa, koji zemlji „učvršćuje mesto kakvo joj pripada“, a i sveža odluka u Kini, Sijevo prihvatanje uloge trajnog predsednika, svakako mogu da utiču na moskovsku političku klimu i da podstaknu zasad uzdržanog Vladimira Vladimiroviča na razmišljanje o „produženoj budućnosti“. Plakat „Jak predsednik, jaka Rusija“, kao podsetnik, viđao se na sve strane.

Kako je saopštila Centralna izborna komisija, Putin je osvojio poverenje 76,6 odsto glasača, a izlaznost je je bila 67 procenata, tako da su oba rezultata – njegovi rekordi. Zaostatak ostalih sedmoro kandidata (najbolje je prošao komunista Pavel Grudinin sa oko 11, a najlošije Sergej Baburin sa samo 0,65) naveo je jednog izveštača na opis o sedam patuljaka i nemoći ijednog da preuzme ulogu Snežane.

Kandidatura Alekseja Navaljnog je odbijana zbog ranije sudske presude o prevari, za koju ovaj najoštriji opozicioni političar i žestoki kritičar korupcije tvrdi da je bio „politički motivisan proces“.

U svom četvrtom krugu za kormilom Kremlja Putin će, sasvim sigurno bez mnogo promena, dalje snažno tražiti puteve za obnovu, potvrdu i poštovanje ruske globalne snage gde god i kad god može. Po predračunu NJujork tajms – međutim – kod kuće će ograničavati privredne reforme. U završnici kampanje – kojoj je najpreči cilj bila mobilizacija za izlaznost (rezultat je unapred bio više nego siguran), kako bi se izbegla apatija birača na izborima bez prave konkurencije i zapravo sproveo nacionalni referendum – predsednik je posebno i naglašeno govorio o modernizaciji arsenala armije, napretku i nesavladivosti ruskog nuklearnog oružja, „sposobnog da izmakne svim raketnim odbranama“. Povratak na Bliski istok, vojnim koracima i diplomatskom veštinom i sada nagoveštena angažovanost za mirenje Korejskog poluostrva, zatim kao posebnu ekonomsku priliku, oživljena budnost prema Balkanu, praktičan su prikaz moskovskog nastupa na svetskoj pozornici. U nošenju sa Zapadom, većinom saglasni ocenjivači, kažu „Putin je bio uspešniji igrač“.

Kod kuće – sabira komentator Rojtersa – Putina čeka pomalo čak pitijski izbor: kako da odneguje naslednika ili da nađe rešenje za savladavanje zakonskog ograničenja o broju svojih mandata. Istovremeno, pred njim stoje i dnevne brige, koje poznavaoci ovako popisuju: diversifikacija ekonomije, još zavisne od nafte i gasa, poboljšanje zdravstvenih i socijalnih službi svih regiona Rusije, udaljenih od kosmopolitskog sjaja Moskve.

Agenciji Sputnjik je Vladimir Golstin, profesor slavenskih studija na američkom Braun univerzitetu, rođen u Rusiji, gde je stekao i prvu akademsku titulu, a potom ostale u SAD (Kolumbija i Jejl), na pitanje o ekonomskim i političkim izazovima ove runde odgovorio: „Na sledećim izborima će – a nisam siguran da će se Putin na njima nadmetati – odlučivati unutrašnja politika. Ranije ili kasnije narod će reći: preke potrebe su ekonomski rast, veća zaposlenost, više zarade i socijalna jednakost. Mnogi su nezadovoljni zbog korupcije. Ili će se Putin svim ovim pozabaviti – ako to reši, onda će i njegov naslednik nastaviti – ili će sledeći put pred njim biti veliki izazov, kao i pred njegovom partijom.“

Ruski mediji su u postizbornom danu većinom ukazivali na sadašnji veliki trenutak, koji nosi i posebno obeležje uspešnog izlaska na megdan Zapadu, što je upravo „osnažilo uspeh Putina“. Naslov u dnevniku Komsomolskaja pravda poručuje: „Apsolutna pobeda i potpuni nokaut protivnika“. Oval list ističe sud da je predsednik rezultatom na biralištima „izvukao tepih ispod nogu kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, koji nije uspeo da dokaže da Putin ne uživa nacionalnu podršku“. Na veb-sajtu, Stanislav Kučer, novinar Komersanta, poručuje opoziciji da je njihov neuspeh da se slože među sobom pomogao Putinu, pa da sam na njegovom mestu „dodelio bi im državnu nagradu“.

Profesor političkih nauka DŽošua Taker sa Univerziteta NJujork iznosi svoju procenu: „Pitanje za sutra će biti da li smo ušli u prvu fazu Putinovog povlačenja. Čak i ako su sledeći izbori za šest godina, Putinova sposobnost da kontroliše događaje u Rusiji počeće da osipa čim postane jasno da stvarno neće izaći na izbore 2024. Stoga je u Putinovom interesu da odlaže jasan odgovor što duže je moguće.“

Prošlogodišnja anketa na reprezentativnom uzorku od 1600 učesnika u Rusiji moskovske nevladine organizacije za sociološka istraživanja Levada za sastav liste „najznačajnijih ljudi svih vremena i svih naroda“, stavila je Vladimira Putina na drugo mesto (34 procenta odgovora), odmah posle Staljina (38) i „za dlaku“ ispred Puškina. Uzgred, Lenjin je bio četvrti, Petar Veliki peti, Gagarin šesti, Tolstoj sedmi. Od stranaca kao „vredni za istoriju sveta“ našli su mesto – ali zaostaju za Rusima – samo car Napoleon (14), fizičar Albert Ajnštajn (16) i matematičar Isak NJutn (19).

U seriji TV razgovora sa američkim rediteljem Oliverom Stounom, Putin je opisao Staljina kao „kompleksnu ličnost“ i uz pomen „horora staljinizma“, rekao je da je „preterana demonizacija Josifa Visarionoviča jedan od puteva neprijatelja Rusije da je napadaju“.