Proveo je četiri godine u zatvoru da bi postao punoletan (uhapšen je kao trinaestogodišnjak), kako bi sve bilo po zakonu. Maloletnicima se ne izriče smrtna kazna, a krivica tinejdžera za koju sada odgovara je što je kao dečak od deset godina sa grupom biciklista učestvovao u demonstracijama šiita protiv vlade, uz bacanje Molotovljevih koktela, i prisustvo na sahrani brata Alija ubijenog na protestu 2011. u vreme Arapskog proleća.

„Užasavajuće je da se Murtaja suočava sa ovakvom sudbinom, dok saudijske sunitske vlasti ostvaruju mučan rekord upotrebom smrtne kazne kao političkog oružja protiv neistomišljenika, svojih građana i učesnika protesta iz progonjene šiitske manjine, uključujući i decu“, poručuje u svom apelu Lin Maaluf, direktorka istraživanja kretanja na Bliskom istoku organizacije Amnesti internešenel.

Proletos je pogubljeno trideset sedam (skoro svi su bili šiiti, pripadnici diskriminisane manjine ) „osuđenih za terorizam i kriminal“, a beživotno telo jednog je bilo javno izloženo – kao opomena.

Ugledni šiitski religiozni prvak šeik Nimr al Nimr ubijen je 2016.

Ovakvo ponašanje Amnesti internešenel osuđuje kao „alarmantnu eskalaciju upotrebe smrtne kazne i nipodaštavanje ljudskih života“.

Prema objavljenim podacima, od početka 2019. godine u Saudijskoj Arabiji je najteža kazna izvršena nad nešto više od stotinu građana, uz zvanično navođenje njihovih različitih smrtnih grehova – kako Amnesti navodi „mahom na nefer suđenjima“ – uključujući špijuniranje u korist Irana, podrivanje ugleda monarhije i podršku demonstracijama nezadovoljnih podanika.

U 2018. obavljeno je 149 egzekucija. Prema pouzdanim izvorima bogata pustinjska država autoritarnog režima je među pet država na svetu sa najviše obavljenih smrtnih presuda. Kina je, inače, na prvom mestu, a slede Iran, Irak i Vijetnam. Na listi Amnesti internesenela za 2018. pominje se čak dvadeset zemalja sa 690 slučajeva (bez podatka iz Pekinga), što je ipak za trećinu manje nego godinu dana ranije.

Lin Maaluf poručuje Rijadu da odmah mora da „obustavi krvavu praksu, ustanovi moratorijum na egzekucije, kao prvi korak da potpunog ukidanja smrtne kazne“.

Platforma Bliskoistočno oko je – pitajući i zašto je tako malo međunarodne kritike dvora u Rijadu – istovremeno prenela da Saudijska Arabija upravo priprema pogubljenje trojice uvaženih i umerenih verskih propovednika, „intelektualne snage koja teži reformama“.

Ugledna akademska grupa od osamdeset islamskih mislilaca iz sveta, međusobno različitih i udaljenih ideoloških uverenja, uputila je i pre ovog SOS poziva molbu saudijskoj vlasti da poštedi živote trojke nosilaca promišljene kritike stanja u kraljevini, u domaćoj javnosti predstavljene kao teroristička opasnost.

Londonski dnevnik San, nabrajajući postojeće metode kažnjavanja u Saudijskoj Arabiji zapaža da zemlja nema krivični zakon, što sudovima pruža nekontrolisano kažnjavanje. Žalba osuđenih je jedino moguća obraćanjem kralju, koji kao vrhovni sudija odlučuje o životu i smrti.

„Skidanje glave“ udarcem u vrat mačem teškim sedam kilograma, ostaje najčešća forma saudijske pravde i tradicionalno se obavlja, na glavnom trgu, posle velike molitve petkom, oko devet časova ujutro. Neposredno pre brutalnog čina porodici žrtve ili oštećenog se postavlja pitanje da li osuđeniku želi da oprosti krivicu bogatom naplatom tako ugovorenog samarićanstva.

Nije retkost da se, po naloga suda, telo ubijenog raspne i izloži na uvid narodu „na izvesno vreme“, kao neka vrsta lekcije. Kamenovanje je kazna ženama za bračno neverstvo. Šibanje, nije nepoznato ni vađenje oka („oko za oko“, kao kazna), a amputacije ruke ili noge se primenjuju za uhvaćene u krađi ili sitnoj pljački.

Muhamed Saad el Beši, po svim poznatim izvorima, godinama je – kako ga Bi-Bi-Si predstavlja – „vodeći izvršilac“ najtežih sudskih odluka. Porodičan čovek, po sopstvenim rečima „okružen ljubaznošću i ljubavlju“, rođen 1961, otac sedmoro dece, kojoj „dozvoljava da mu pomažu kad kasnije čisti mač“, prvi put je dužnost dželata obavio 1998. („Glava se otkotrljala nekoliko metara.“) Sam je ispričao da je 22-godišnjeg sina Musaeda „naučio zanatu“ da jednim udarcem usmrti čoveka koji je postavljen da kleči.

Počeo je kao zatvorski čuvar u Taifu, gde je stavljao okove i vezivao oči u pripremi za pogubljenja. Kasnije je poželo da napreduje, prijavio se i dobio mesto cenjenog državnog dželata.

U retkom, davno datom intervjuu se ispoveda: „Nema razlike da li su pred mene izvedena dvojica ili deset osuđenih, sve dok obavljam volju Alaha.“

Sveža proročka opomena Elizabet Majers, profesorke prava iz Vašingtona je: „Represivne mere mogu da deluju na kratak rok; one tipično služe suprotnom, seju razlike i podele u društvu, ali one mogu zapravo da podstaknu pokrete kakve smo posle dugo vremena videli u Alžiru i Sudanu.

Moćni prestolonaslednik Mohamed bin Salman al Saud pristalica je mača kao oslonca u vođenju Saudijaca u dvadeset prvi vek.