Sledbenici i vernici

Posebno interesovanje, razumljivo, pripada najmoćnijima i najbrojnijima, ali i u takvoj nedelji, ni sudbina ostalog sveta ne sme da bude manje vredna pažnje, ma koliko svako u kaleidoskopu sveta nosi sopstveni krst.

Egipćani se pitaju da li će njihova država, uz islamsku i hrišćansku religioznost građana, opstati kao zemlja davno uravnoteženog sekularnog upravljanja ili će se – bez pogovora – potpuno povinovati životu po strogim odredbama Korana, kao i muslimanske zemlje koje drugačije zakone nisu ni imale ili su im verskim prevratima bivali nametnuti.

Od uklanjanja režima Hosnija Mubaraka, Muslimanska braća utvrđuju svekoliko vodeće mesto u politici – u parlamentu i sa predsednikom Mohamedom Mursijem, koji je pod snažnim pritiskom ultrakonzervativnih i radikalnih salafista da ozakoni šariju, kao „glavni temelj novog ustava“. U dosadašnjem egipatskom najvišem zakonodavstvu, islamska šarija služi samo kao vodeći „pravni princip“. Pokret borbenih salafista, naime, želi da ubuduće šarija zapravo upravlja u ustavnom pakovanju, a ne da inspiriše i usmerava.

Protestno povlačenje nezadovoljnih sekularista i hrišćana iz procesa priprema novog ustava zapravo olakšava put kasnijoj potpunijoj islamizaciji. „Ovakvi zakoni će nas odvesti u srednji vek i to će biti kraj dve stotina godina stare građanske države“, gorka je pomisao advokata Ahmeda al Buraija, pošto je napustio Ustavni savet. Magazin Špigl ukazuje da je u postupku „redefinisanje uloga religije i države, sve do preuređenja pitanja jednakosti između muških i ženskih građana“.

Kritički raspoložena domaća štampa piše o „procesu brzog stavljanja pod kontrolu državnih institucija, uključujući i medije, dok su nepodobni urednici već zamenjeni“.

Agencije prenose da je predsednik Mursi objavio početak nove kampanje prevaspitavanja, u kojoj ćemo videti „hiljade propovednika, kako širom zemlje narodu šire pravu istinu, kako bi se pomoglo da se odstrane zapadne ideje iz glava, poput toga da je apsurdna ideja da je religija privatna stvar“.

Posebno je zabeleženo – polovinom oktobra – prisustvo i odobravanje šefa države na velikoj molitvi petkom u Marsa Matruhu, obalskom mestu na putu prema libijskoj granici, gde je Mohamed Mursi propovednikov poziv Alahu da „daruje pobedu protiv nevernika“, predsednik dočekao rečju „amin“. Kasnije je izveštaj uklonjen sa sajta Muslimanske braće, javio je AP.

U takvom okruženju egipatski Kopti izabrali su svog 118. patrijarha. Rođen kao Vagih Sobhi Baki Sulejman, episkop Tavadros (60) je postao poglavar najbrojnije hrišćanske manjine na Bliskom istoku. Istovremeno i njihov etnarh u zemlji gde čine, po nekim mišljenjima, i do deset procenata od ukupno preko osamdeset miliona žitelja.

Na univerzitetu u Aleksandriji školovan za apotekara, potom i engleski stipendista za usavršavanje u zdravstvu, kasnije i direktor državne fabrike lekova do 1986, potom kao učeni teolog – kažu dobro upućeni – „više je naklonjen pastirskom delovanju, a retko mešanju u političke stvari“. Biografi podvlače Tavadrosovu želju za dobrim odnosima sa muslimanima i poziv medijima da „naglašavaju zajedničke vrednosti između dve religije da bi se izbegao ekstremizam i konsolidovalo nacionalno jedinstvo“. Liberalni koptski političar Sameh Akram Ebeid, pominje AFP, veruje da će patrijarh „Crkvu učiniti mlađom i otvorenijom“.

Kopti se osećaju očuvanim potomcima faraonskog doba, ne brojčanom manjinom, „već integralnim nacionalnim materijalom“ u moru islama duž obala Nila. Njihova crkva je kao monofizitska jeres, osuđena na Četvrtom vaseljenskom saboru 451. godine u Halkedonu, ali ne i odbačena. Stolećima kasnije je „konkordatom sa pravoslavnom braćom 1989“ prihvaćena i sa svojim usamljenim učenjem o samo božanskoj prirodi Isusa Hrista, ali sa islamskim sunarodnicima Kopti ne nalaze građanski mir, zbog tinjanja i povremenih eksplozija verske ili socijalne netrpeljivosti.

Mona Makram Ebeid, sa Američkog univerziteta u Kairu objašnjava: „Mladi Kopti danas ne žele da u svojim zahtevima ostanu zatočeni unutar Crkve. Njihov poriv je da se oslobode takvog ograničenja i mada su crkvi veoma odani, neće više da budu samo podučavani.“

Jedan od pažljivih kairskih analitičara : „Vidljiva politička nastojanja islamizacije povećavaju koptsko osećanje marginalizacije, u vreme kad je u parlamentu Partija slobode i pravde, izdanak Muslimanske braće, najjača, a za njom radikalna, salafistička Stranka svetlosti.“

Nezadovoljnici su, kao i drugde, i sledbenici i vernici.