Sudbina saveznika

Ministar spoljnih poslova Adel al DŽebir u intervjuu američkoj televiziji Foks pokajnički tvrdi da se radi o „ogromnoj grešci“.

Malo ko prihvata ovako sročenu „dvorsku istinu“.

Savetnik i poverljivi saradnik prestolonaslednika, Saud al Katani, samo dan-dva pre nego što je uklonjen sa dužnosti kao jedan od „odmetnika“, kome je prošle godine sa najvišeg mesta bila poverena misija ubeđivanja Kašogija da se vrati u domovinu, na tviter nalogu se oglasio iskrenom ispovešću: „Mislite li da bih ja činio nešto po sopstvenoj zamisli i bez uputstva? Ja sam službenik i verni izvršilac naredbi kralja i njegovog visočanstva krunskog princa.“

Šef diplomatije pokušava da uveri svet kako „ni najviši u obaveštajnim službama nisu bili upućeni“ u ono što se zbilo u generalnom konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu. Princ Mohamed, prema saznanju Volstrit džornala, nije mogao da veruje „otkud toliko međunarodno uzbuđenje i šok“ i bio je veoma ljut što se „jedna epizoda pretvorila u diplomatski incident“.

Rijad, sada ređanjem ispovesti odabranih zvaničnika nastoji da se oslobodi tereta greha i da se odbrani od baraža različitih optužbi (čak i doziranih zamerki Donalda Trampa, koji bi inače „voleo da princ nije umešan“), posebno za bilo kakvu ulogu Dvora, a pre svega Mohameda bin Salmana. Samo regionalni saveznici – Kuvajt, Emirati, Bahrein i Egipat – bez rezerve, prilježno podržavaju nevinost Kraljevine.

Mnogi znalci režima, koji počiva na trojstvu religije (islamski vahabizam), tribalizma i pustinjskog bogatstva naftom, veruju da će 33-godišnji moćni princ preživeti svoj najteži „hod po žeravici“ na hodočašću do najviše vlasti. Ali, ne sumnjaju da smrt DŽemala Kašogija neće ostaviti ožiljke. Saudijska Arabija se suočava sa mogućim sankcijama, pri čemu njeno najjače oružje – gospodarenje cenama i količinom njenog „crnog zlata“ na svetskom tržištu – kojim preti, može da bude i bumerang, da rezultat bude opadanje prihoda ako se „preigraju“.

Mohamed je, pre svega, pod zaštitom svog oca, 82-godišnjeg kralja Salmana, kao njegov imenovani naslednik, kome je kao znak sačuvanog poverenja poverio reformu obaveštajnih službi. Istovremeno, analitičari – poput Sintije Bjanko – nalaze da ponašanje princa još može da se obuzda, sve dok je makar i ostareli Salman na prestolu: čini se da je „nasledna linija sačuvana“, a hapšenja i smene, mada ograničene, mogu da se tumače kao početni znak „popravke prinčevog kursa“.

Čitači budućnosti računaju da kad Mohamed preuzme tron, moguće je da će ostati vladar decenijama, duže od bilo kog prethodnika, još od osnivanja kraljevine 1932, pa i od prvog monarha Abdul Aziza al Sauda.

Tabela, na koju se ovih dana nailazi, o neprolaznoj važnosti Saudijske Arabije za zapadni svet nabraja naftu, vojne ugovore (Rijad najviše uvozi iz SAD, Britanije i Francuske), saveze i saradnju oko bezbednosti i eliminisanja terorizma i, naravno, trgovinu i investicije. Kraljevina Sauda ipak najviše kupuje u Kini, tek potom u Americi (464 milijardi dolara u 2017), Nemačkoj, Japanu, vidljivo manje od prodavaca iz Pariza i Londona i od drugih snabdevača.

Posebno se uvek pažljivo raščlanjuju američko-saudijski odnosi i „žmurenje“ Vašingtona na represivan režim i upravljanje „čeličnom pesnicom“, metode kojima se služi strateški partner, koga Tramp drži na najvišem stepeniku, kako se često opisuje „blagosiljajući krunskog princa na nezapamćen način“.

Mreža NBC u svom prilogu podseća da je šef Bele kuće na prvom predsedničkom putovanju u svet, sa pripadnicima kraljevske kuće zaigrao „muško kolo razmahujući tradicionalnim mačem u ruci“. Posle ceremonijalnog plesa je poručio: „Ovo je veliki dan, grdna investicija i naša vojna zajednica je veoma srećna.“ Izuzetno oduševljenje princom i saudijskom monarhijom predsednik posebno neguje bliskošću u nepomirljivom neprijateljstvu prema Iranu.

Jednostavno, navodi NBC, „Tramp i njegovi pomoćnici veruju da je Obama napustio arapske saveznike, a da je Mohamed bin Salman najvredniji partner u suzbijanju uticaja Teherana u regionu“. Smrt Kašogija, dopuna je, vodi predsednikove odnose sa porodicom Sauda „ka još nepoznatom preispitivanju, uz svu nespremnost za odricanje od krunskog princa“

Izvesno u Americi, raste pritisak na Belu kuću da zauzme odlučniji stav, vidljivo i iz Kongresa, gde u oba doma predstoje izbori već šestog novembra, a mogući uspeh demokrata sigurno će pojačati domaću političku ofanzivu. Čak republikanski senator Marko Rubio opominje da „ima pitanja, kao što su ljudska prava i globalne diplomatske norme kojima uvek pripada prednost, ma kakvi da su drugi ciljevi.“ Bivši diplomata i američki ambasador u Jemenu DŽerald Firstin pominje da brutalne zloupotrebe princa Mohameda sada više nisu apstraktne, pa otud pitanje da li se radi o neukosti administracije, naivnosti Trampa i Kušnera, nedostatku iskustva, zavedenošću saudijskim obećanjima ili – prosto – želje da se Obamina politika promeni na gore.

„Svi američki predsednici, počev od Ruzvelta, udvarali su se Saudijskoj Arabiji, ali nijedan tako napasno kao Donald Tramp“, sasvim jednostavno zaključuje Brus Ridl, bivši službenik CIA, istina sa tridesetogodišnjim stažom u toj agenciji.