Proteklih sedam dana bilo je zanimljivih, ali i basket događanja za čuđenje. Recimo, legendarni Dušan Ivković, Beograđanin sa Crvenog krsta, oprostio se kako i dolikuje od trenerskog poziva – ali u Atini. Znam, bilo je kontakata, ali treba razmisliti o dva detalja: taj događaj mnogo je bitniji od trenutnih relacija Dude i ljudi iz domaćeg Saveza, Srbije uopšte. Drugo, neće valjda kouč dva puta da ide u penziju, na “bis“ i u Beogradu?

Dalje, čudno a zanimljivo, barem meni, bilo je basketovanje pod nazivom ABA Superkup, u Baru. Zato što se SK igra kad imaš barem dva takmičenja, a ovde ni Crvena zvezda nije plesala, skočili su do Krita pod parolom “lepo i korisno“, a sami su poslali FMP kao zamenu. Zamislite, hipotetički, da na španskom SK nije igrala Valensija, prvak lige? Superkup bez šampiona i bez utakmice za treće mesto – krajnje neobično, za čika Riplija.

Kolumnu kuckam sa dva prsta, a pod parolom NJofre Paviljonskog – “što se više pere, gavran je sve crnji“, presrećan što ne pijem kapućino i što mi nadimak nije Kiza, već Lebo. Nego, tu neko skoro dade predlog za basket Nobelovu nagradu, pa evo dve natuknice, uglavnom se odnose na KSS. Prvo zato što je neko, biće visoki funkcioner Saveza, smenio Vladu Kuzmanovića sa mesta šefa mlađih muških reprezentativnih selekcija, a u trenutku kada su iste osvojile “sve medalje“ i nagovestile lepu perspektivu. Komšo, kaže Njofra, to se zove “loš tajming“, bilo je više razloga za smenu prošlog leta. Zato predlažem za “pozitivnog“ Nobela baštu u zgradi KSS-a, gde je organska hrana vrhunska, video sam svojim očima krastavac od pola metra…

Čudno a zanimljivo je, na primer, da će Crvena zvezda ući (verovatno i izaći?) u novu sezonu sa dva levoruka pleja, Ročestijem i Radičevićem, što se (pre)retko dešava. Sećam se kako je pokojni kouč Rajačić, jedna od legendi OKK Beograda, reagovao na vest da je neko angažovao levorukog pleja: glava levo-desno i jedno zagonetno “hhmmmm“…

Elem, evo i telegrafske najave ABA 1 ligeštula, koji u petak otvara meč Cedevita-FMP. Favorit ponovo Zvezda, ali sa nešto manjom razlikom u kvalitetu od Cedevite i Budućnosti. Ostalih devet timova tu su negde, svi mogu biti četvrti i dvanaesti, daleko bilo. Pozitivno iznenađenje, recimo, barski Mornar, najnepredvidljiviji Partizan. Skraćenje lige za dva tima doprineće da svaki meč bude “na nož“, pošto nema lufta. Kvalitet mogu podići treneri, jer je više sastava zamenilo iste (Zvezda, Cedevita, Budućnost, Partizan, FMP…), ali pre svega mlade, nadolazeće igračke snage. Obratite pažnju na sledeću petorku: Musa (1999, Cedevita), Ilić (1996, Budućnost), Radanov (1998, FMP), kao i Partizanov dvojac – Marinković (1997) i Pecarski (2000). Srećno, uz poruku NJP – “ne može devojka biti malo trudna, ili jeste ili nije“…