Prvo, potpuno sam uveren da je kvalitet basketa u blagom padu u odnosu na prošlogodišnje prezentovanje. Razloga ima mnogo, od odlazaka asova u NBA i penzionisanja, do povreda, odliva mladih direktno u SAD. Naravno, trideset utakmica je previše, mogu misliti kako će to biti skromno naredne sezone, sa osamnaest učesnika i trideset četiri obavezna kola. Odnosno kvantitet i brzina ubijaju kvalitet i umetnički deo. Drugo, težnja da liga do poslednjeg kola ostane zanimljiva, gledljiva, dovodi do dosta čudnih rezultata, favoriti počinju da gube dobijene tekme u poslednjim minutama. Treće, da bi se to ostvarilo, arbitraža se promenila u odnosu na start EL, što malo ko komentariše, ili ne vide ili se prave ludi: zadržana je nesportska lična posle gleduckanja ekrana, ali se ne sudi više svako pipanje, manje je slobodnih bacanja, puštena je kontakt igra (čitaj “tuča“), specijalci u defanzivi ponovo dobijaju na značaju. Četvrto, madridski Real sa polovičnim skorom (6-6) prilično je razočaranje, ali sad i naučnici iz srpskog šampiona MOŽDA SIGURNO znaju da ne igraju budžeti, već živi ljudi, igrači. Peto, podatak da se CSKA opet, kao i poslednjih desetak godina, nalazi na prvom mestu, hoće pametnima da saopšti da genijalne Teodosićeve asistencije vrede isto poena kao i manje atraktivne Rodrigeza i Nanda De Koloa, tačnije – postoji kreativna i fizička energija, a najbolji imaju balans ove dve. Šesto, skoro sam u nekom tekstu naveo da su najprecenjenije reči u košarci Menadžer, Skauting i Statistika, a najpotcenjenije, zabijene u budžak, Trener i Trening. Ovo prvo video je i Perasović u odnosu na večito prisutnog Atamana, a ovo drugo objasnio je Đordi Bertomeu genijalnom palamuđevinom da – “igrači vole više da igraju utakmice nego da treniraju“…

Na neke od detalja skrenuo mi je pažnju NJofra Paviljonski, koji svako malo naglas govori novu sentencu – “lako je prepoznati budalu u sebi, ali šta posle“. Međutim, kao što je niz pobeda CZ u Evroligi i ABA ligeštulu činjenica koja dodaje osmeh licu, tako je podatak koji rastužuje i onespokojava – neodlazak sarajevske Bosne u Ohrid, na utakmicu ABA 2 nadgornjavanja. Kako je moguće novo posrtanje prvog eks Yu prvaka Evrope iz 1979. godine, da li je tome pripomogla ABA 2 (i zašto jeste). Dalje, čelnici Jadranske kaznili ih sa pet hiljada evra, a oni bi doputovali da su imali tu lovu, ne bi ostali na samo osam igrača. Tužniji deo priče je formiranje i egzistiranje ABA 2, koja je zbrzana prvenstveno da se ne obrati pažnja kritičara na ABA 1, jer je blizu pameti da neće uspeti ligica u kojoj nema Zvezde, Partizana, Budućnosti, Cedevite, Zadra, Olimpije i slično. Stoga, znam da će MOŽDA SIGURNO doći do inovacija u ovom koncernu. Proširiće se za dva kluba ABA 1, a lično predlažem formiranje ABA 3 po sistemu “ko hoće“, ili dve grupe ABA 2 sa po dvanaest učesnika. Srećno, uz podsećanje da je neodigravanje zvaničnog meča nešto najgore što se može desiti…