Drugo, pet utakmica završeno je velikom poen-razlikom (između 19 i 45), pri čemu je Cibona u Zagrebu doživela nesvakidašnji debakl, porazom 40:85 od čvrste Sijene. Videćemo da li će ovaj riplijevski rezultat povući tim u nove probleme ili će ih, što mislim, ojačati. Dakle, raslojavanje kvaliteta timova (koje je samo delimično uslovljeno desetostrukim razlikama u uloženim evrima) govori sledeće: u prvoj grupi favorita za završni turnir u Parizu i dalje je Panatinaikos, koji je samo pojačao odličan tim i tako nadogradio sistem, sa najboljim trenerom Evrope, Željkom Obradovićem. Čini se da su, u najmanju ruku, po kvalitetu ravni sa njima Barselona, Sijena i Olimpijakos. Svake godine pojavi se tim iznenađenja, možda Real sa trenerskim magom Mesinom, ili Efes, teže CSKA ili…

Ostali timovi, među kojima je i srpski šampion Partizan, u oblikovanju su tima i igre, i ulazak u 16 (koji donosi 400.000 evra) većinu bi zadovoljio. Crno-beli su startovali porazom u Pioniru od „ samo“ dobre Unikahe u poslednjih pet minuta, negativnom serijom od 19:3. Statistiku ne treba uvek uzimati kao prvi argument, ali u činjenici da je naš tim izgubio 24 lopte i samim tim imao deset šuteva iz igre manje od protivnika – treba tražiti uzrok poraza. Na poziciji pleja uspešno je debitovao Bo Lester Mekejleb, a probirljiva Partizanova publika namah ga je prihvatila. Radi se o igraču naglašenih individualnih i timskih kvaliteta, kome će trebati vreme da sa pridošlom četvorkom Lorensom Robertsom, prošle sezone igračem Crvene zvezde, dovede ekipu na znatno viši nivo. Pored njega i juniorski reprezentativac Branislav Đekić pružio je više od očekivanog u debiju u Evroligi.

Do polusezone trener Vujošević vidno će popraviti sve delove igre. Ali, treba znati da ni protivnici, u izjednačenoj B grupi, ne sede skrštenih ruku: Orlean je angažovao Marka Milića, Lijetuvos, za koji je naš Bojan Popović maestralno odigrao prvo kolo, ima takođe novi tim i napredovaće. Efes Pilsen je dobrano renoviran (Rakočević, Šampert, Nahbar, Santiago…) i njegovi skauti za drugo kolo već vrte snimak i traže slabe tačke MekKejlebu, Đekiću, Mariću i ostalim novajlijama…

A regionalna NLB liga se lagano zahuktava, posle četiri kola svi imaju barem jednu pobedu dok je zagrebačka Cibona i dalje bez poraza. Olimpija, sa tri vezana trijumfa, izbija u prvi plan, tamo gde joj je po sastavu i mesto. Neophodnu agresivnost u prednjoj liniji doneli su Saša Ožbolt i Metju Volš, doskora član belgijskog Šarlroa. Radi se o igračima koji mogu dobro da napadaju šutem sa distance, prodorom i asistencijom, što se retko sreće. Uz Sanija Bećirovića, sve boljih Slokara i Golubovića pod košem, kao i adekvatnim zamenama – sa 70 odsto snage pobedili su, u papirnatom derbiju, Crvenu zvezdu.

Najviše što brine u igri crveno-belih je sporadična neborbenost, koja se reflektuje u 94 primljena poena, brza predaja (posle 30:14 u prvoj červrtini sve je bilo gotovo), kao i očigledan haos u organizacji napada. Naravno da je nedostatak dvojice reprezentativaca, Bjelice i Kešelja , značajan hendikep, pa i saznanje da su imali tri teška gostovanja, ali je i utakmica i raspoloživih bodova sve manje. U selekciji ekipe kada nema dovoljno novca, glasno razmišljam, korisnije je opredeliti se za dovođenje dobrih a mladih igrača, koji imaju perspektivu da prerastu u vrlo dobre ili odlične, nego samo dobrih a već formiranih igrača koji su blizu svog limita…

FMP je izgubio na svom parketu od nikad jačeg Zagreba i ima, kao i Zvezda, jednu pobedu i zaostalu utakmicu sa Partizanom. Uz napomenu da su hrvatski timovi najbolje startovali, što se može reći i za dva slovenačka, treba notirati kao blagovremenu opomenu da iduće sezone, ako srpski timovi ostvare slab koeficijent uspešnosti, možemo u ligi od 12 timova, imati samo tri predstavnika!