Partizan je obradovao pobedom nad Orleanom u Pioniru (78:71), bez koje bi teško ostao u trci za drugi krug, kao i boljim nastupom u završnici, sigurnijim šutem za tri poena, samim tim i efikasnijom igrom. U nizu, kvalitetne partije pruža novajlija Aleks Marić. Radi se o momku ne preterane visine za poziciju centra, ali veoma snažnom, sa odličnim osećajem prostora i zagrađivanjem. Nije toliki problem što ne šutira sa distance, ali „toplo-hladno“ izvođenje slobodnih bacanja može da bude. Polako se, sa Đekićem i Robertsom, koji umeju da asistiraju i pogode trojku, uspostavlja tandem-igra centara i drži potrebna širina u napadu. Donekle brine nekonkretna igra Rašića, pre svega izgubljenim loptama i lošijim procentom šuta sa distance, iako je to najpre stvar psihe i rutine. Recimo, ne bih smeo da se zakunem da Kecman, koji je i prelomio ovaj meč, ima precizniji šut od Rašića, ali je statistički utvrđeno da je šutirao 4 od 5, a Rašić 1 od 6 za tri…

Ono što će razgaliti i selektora Dušana Ivkovića, svakako je odlična igra čak četvorice od 12 „srebrnih“: Miloš Teodosić važan je šraf u Olimpijakosu, kao i Novica Veličković u Realu. U asovima prebukiranom evropskom prvaku, Panatinaikosu, Milenko Tepić izborio je veoma brzo respektabilnu minutažu, a najprijatnije je skrenuo pažnju na sebe Bojan Popović, za čije ime se vezuju (ne)očekivane pobede Lijetvosa… No, trenerski nerv vuče me da koju reč kažem i o momku koji je u poslednji čas „ispao“ iz voza za Poljsku, centru vršačkog Hemofarma Bobanu Marjanoviću., mladiću (rođen 1988, visok 222 santimetra) koji je partijama protiv Širokog i Cibone (čak 30 uknjiženih poena) pokazao visok potencijal na zahtevnoj poziciji „petice“. Pokretljiv za svoju konstituciju, sa dobrim izvođenjem slobodnih bacanja, osećajem za „rampu“ i saradnju sa bekovima, smislom za asistenciju, može – uz veće iskustvo, sa lepom minutažom kod trenera Stevana Karadžića – u budućnosti da bude jedan od stožera državnog tima. Mora se primetiti i da izostanak sa evropskog prvenstva nije negativno uticao na njegov igrački napredak, čak obrnuto.

Upravo je i Marjanović, uz ostale startere, doprineo da Hemofarm dobro otvori utakmicu protiv Heliosa za drugu pobedu u NLB ligi, a prvu u gostima. Sve je bilo rešeno za deset minuta (7:23), a raduje utisak da „farmaceuti“ počinju da dolaze do daha. Tako je, posle FMP Železnika, za samo nedelju dana, Helios iz Domžala vratio u život, reanimirao i drugog srpskog predstavnika. Šteta što Crvena zvezda ide u goste Heliosu „tek“ u desetom kolu. Ponovo je izgubila, ovoga puta od Cedevite, pre svega zahvaljujući slabijoj roli u drugom poluvremenu, koje je završeno sa 16 razlike za hrvatski tim. Dominirali su Žižić i Rudež, pravdajući tako novac koji je u njih uložen. Sada situacija nimalo nije naivna, crveno-beli, sa sarajevskom Bosnom, komotno zauzimaju poslednja dva mesta, sa jednom pobedom i pet poraza. Trebaće mnogo energije i sreće da se domognu vrednijeg ranga u gornjem delu tabele, pogotovo ako se zna da još nisu igrali sa Partizanom, Cibonom, Hemofarmom, Zadrom… Opet, ako ćemo iskreno, ne bih smeo na papir da stavim da je sastav Zvezde, bez Radivojevića, Bjelice i Kešelja koji nisu igrali poslednji meč, kvalitetniji od bilo koga od ostalih 13 regionalnih ligaša. Naročito uz podatak da se pojedini timovi (Široki, Bosna, najverovatnije i FMP) igrački postepeno pojačavaju…

Ako treba sumirati urađeno, mora se konstatovati da počinje, pomalo zakasnelo, rezultatsko buđenje većine naših timova iz jesenjeg sna, uz – što je poseban dobitak – kvalitetnu minutažu novih klinaca. Đekića, Sinoveca, Mitrovića, Milutinovića, Stamenkovića, Milosavljevića…