Ekipa Širokog teško će izbeći četrnaesto mesto, a ostali, u maloj kvalitativnoj razlici, gledaće na svaki način, ne birajući sredstva, da pobeđuju „kod kuće“, što može dovesti do tenzija i povika na sudije, a svaka pobeda na strani daće vidan boljitak na tabeli. Rano je pričati o taktičkim novinama, jedino je vidno da će se zonske odbrane više upražnjavati, posebno protiv mladih sastava…

Od srpskih timova, Partizan u hodu dekomponuje tim, igra očekivano promenljivo.

Odlaskom Tepića, Veličkovića, Tripkovića i Lazmea ostaje pitanje kako nadoknaditi oko 40 datih poena, više od 20 skokova, sigurnost u završnici, veoma kvalitetnu odbranu, vođu na terenu i još mnogo toga što je otišlo sa pomenutim kvartetom. Nedostatak pleja i igrača na poziciji četiri očit je, pre svega što su se planovi sa Milojevićem i Palasiom otrgli kontroli. Nije lako momke, koji su do juče uglavnom samo pratili u igri navedenu četvorku, tako brzo postaviti u ulogu kreatora. Tu, pre svega, mislim na Rašića – kome će samopouzdanje narasti sa iskustvom, Veselog – koji će biti pod jačom odbranom nego lane i ako ne napravi šut sa distance teže će napredovati, kao i na Rakočevića i Vraneša. Ali, Partizan je, činjenicom da je i naredne sezone obezbedio učešće u Evroligi – kupio vreme i može bez tenzije da razigrava Đekića i plejadu mladih.

FMP, sa golobradim timom, realno je postavio za cilj plasman u osam. Klub je, posle niza od pet osvojenih trofeja od 2003. do 2007. godine i potpunog balansa vrhunskog kvaliteta i medalja seniora i mlađih kategorija – ušao u nešto slabiji plasman prve ekipe, zato što su mladi i seniorski tim jedno isto, zbog tridesetak igrača koje su plasirali na evropsko tržište za poslednjih pet godina, što ni veći klubovi ne mogu da izdrže. Dobija se utisak da se u igri još traže vođa i meč-viner, kao i da nedostaje suptilan igrač na pozicijama tri i četiri: Labović je u traženju forme, a dvojica koji su pripremani za tu rolu, Mačvan i Đekić, igraju u Hemofarmu i Partizanu.

Kao što kragujevački Radnički predstavlja dobar nagoveštaj i osveženje lige, tako Hemofarmu pripada „zlatna medalja“ za najneprijatnije iznenađenje. Porazi od debitanata, Radničkog i Cedevite, bez obzira na njihov evidentni kvalitet, može u krajnjem bodovnom zbiru biti – karika koja nedostaje. Hemofarm ima dobro popunjen i selektiran tim na svim pozicijama i od njega javnost očekuje samo ono čime su se najmanje kitili – titule. Možda dobrim momcima iz Vršca treba više drskosti, čvršća (da ne kažem grublja) odbrana, igračkog ponosa…

Crvena zvezda dobija motiv i osmeh na licu pobedom nad Zagrebom, rešava pitanje centra sa Dvejnom Džonsom, kao i unutrašnje probleme, ali je nužno vreme da im publika poveruje i vrati se u Pionir. I dalje držim da će u narednom periodu biti akutno pitanje pleja, kao i četvorke ukoliko zdravlje ne bude služilo Tadiju Dragićevića.

Na kraju, ali ne i po kvalitetu igara, da još jednom pomenem Radnički, koji je napravio podvig pobedama nad Hemofarmom i Zadrom, a Kragujevcu podario košarkaško otvaranje u svet i punu dvoranu Jezero.