Sva je prilika da će polufinale ABA doigravanja činiti Budućnost – Mornar, odnosno Crvena zvezda – Cedevita, a projektovano finale bilo bi Budućnost – Zvezda, što bi i odgovaralo kvalitetu igre u dosadašnjem toku ligice. U XXI veku prvi put se bojažljivo otvara i pitanje – hoće li se Evroliga izmestiti iz Beogradu? Zajedno sa komšijom Njofrom Paviljonskim, koji do kraja januara radi pod devizom – „sa čekićem u ruci svako rešenje izgleda slično“, došao sam do nekoliko (ne)doumica. Prvo, pet kola pre kraja ABA ligeštula teško je donositi konačne odluke, oba tima igraju veoma stabilno, mislim da Zvezda neće izgubiti nijedan meč, ali je isto tako nerealno da „Džiletovi đetići“ dva puta izađu kao gubitnici. Drugo, ne bih se oslonio preterano na floskule – „tradicija“, „politika“, Budućnost na kraju uvek dobije „proliv“, nemaju adekvatnu halu za EL i slično, sve se menja, svaki slučaj je za sebe, mada se slažem da je Crvena zvezda teško pobediva tri puta u pet tekmi. Treće, shodno važnosti trenutka, oba tima su se pojačala. Sad, biće da mediji puno greše kod dovođenja novih igrača tokom sezone, navodeći samo reč „pojačanje“, a može da se radi o „popuni rostera“, „oslabljenju“, „perspektivnom igraču“, „ispiranju evrića“ i slično. Džile je pazario Džastina Doelmana na poziciju četiri, koji se vraća iz povrede, ali čije znanje i lepeza poenterskog i kreacijskog učinka nije sporna, pa i (ne)ugrožavanje minutaže ostalih. Alimpije, kako mediji sve češće oslovljavaju kouča crveno-belih, doveo je 216 centimetara visokog Alena Omića, da reši probleme do tri metra od koša. Sad, on i Lesort se dupliraju pozicijom i načinom igre, nema Alen sa Antićem i Bjelicom mnogo dodirnih tačaka, nekome minutaža mora biti zakinuta, sumnjam na „Jankovića-Jovanovića“. Četvrto, ukoliko Omić doprinese da njegov tim digne napadački učinak za desetak poena – onda je pojačanje…

Zanimljivo će biti proleće i u domaćoj Superligici, koja svako malo menja format, shodno potrebama šampiona, ne toliko oko prvog mesta, jer dumam da CZ neće imati većih rekreacionih problema, koliko oko toga ko neće naredne sezone plesati u ABA 1 – Partizan, FMP ili Mega? Naime, ukoliko čelnici ABA Koncerna opet nešto ne promuljaju (i zašto hoće?) Srbija će imati tri predstavnika u ABA 1, moguće da četvrti bude čačanski Borac, ako trijumfuje u ABA 2. Zamislite, hipotetički, da se ova tri tima bore za dva mesta, a da Borac već ima obezbeđenu poziciju, hoće li Superliga biti regularna (i zašto neće?), kad gospodin Ostoja ima za trku Partizan i Borac, gospodin Nebojša CZ i FMP (i Borac?), a gospodin Miško Megu i najbolje igrače iz ostalih jedanaest timova. Da li je ovo samo moja i Njofrina redovna šala, doskočica (po principu – „da se bojim vrabaca nosio bih praćku“), ili ima zrnce istine? U Partizan su doleteli (umalo da kažem „pojačanja“) Kvame Von i Bondža Si (ili sam pomešao imena?) da popune (prepune) spoljne pozicije, a pitanje je – umesto najmanje šest „komada“ stranaca od oktobra, da li su mogli za iste parice da dovedu dva istinska pojačanja?