Već prvo kolo, što se inače događa, dok se skauting i igra novih timova ne definišu, donelo je dva iznenađenja, ne samo zbog pobeda gostiju. Ako, na premijeri u petak, ne čudi toliko pobeda iskusnog Zagreba (za sada bez stranaca, na postojeći tim i sazrelog Tomića tu su i iskusni Prkačin i Mulaomerović), protiv podmlađene Bosne u Sarajevu, prilično bučno odjeknula je pobeda Radničkog iz Kragujevca, nad objektivnim favoritom Hemofarmom u Vršcu. Dok „farmaceuti“, sa zrelom ekipom i reprezentativcima Markovićem i Mačvanom, nisu imali nikakvih trzavica, tim Miroslava Nikolića do pre desetak dana nije znao ni da li postoji, ni kako se zove, ni u kom gradu igra, ni koji će biti sastav… Međutim, desi se u košarci katkad pokoja „slatka osveta“. Upravo je Nikolić bazični tvorac sadašnjeg Hemofarma! Za tim Stevana Karadžića, koji ove sezone s pravom računa na trofeje, ovo može da bude samo prekovremen, vruć samar, a za Radnički možda pobeda koja ga udaljava sa dna table i pruža veliki podstrek.

Od srpskih timova startovala je još samo Crvena zvezda, može se reći, pre svega zato što je klub u svemu kasnio mesec i po dana, očekivanim porazom u Podgorici protiv Budućnosti. Trener Petrović uz oporavak Kešelja i Dragićevića, očekuje još jednog visokog igrača. Ali, stiče se utisak da će više problema biti na poziciji organizatora igre i da će, prinudno, Radivojević pa i Bakić provoditi vreme na jedinici.

Partizan i FMP odložili su međusobni susret, ali će još mlađi sastav u Železniku već sutra pokazati svoj kvalitet protiv Zvezde, dok će Partizan u sredu u Beogradu igrati veoma važan meč protiv Cibone. Oba tima slove za prve favorite za osvajanje prstena. Perasovićev tim nijednom nije osvojio prvo mesto, na dobar sastav došla su dva Amerikanca, plus Tomas i Bagarić! Jedini su od 12 timova postigli (protiv Širokog) više od 80 poena, što govori da će akcenat ponovo biti na (pre)agresivnim odbranama, sporijoj i kontrolisanoj igri, na malo poena, bez atipičnih igrača na potez, fintu, asistenciju… Opet će kreacija biti u drugom, a opstrukcija igre u prvom planu, što nikako ne obećava, posebno ne gledaocima.

Konačno, u krug favorita, barem po odličnim pojedincima, spada i Olimpija, ali po minus 20 i 59 datih poena protiv podmlađenog, ali strašno motivisanog Zadra , prete da i dalje ostanu samo grupa odlično plaćenih i lepo vaspitanih momaka. Bila je to (druga) „slatka osveta“, ovog puta Zmaga Sagadina, koji je upravo sa Olimpijom napravio svoje najveće uspehe.

Broj trofeja trenera i njihov kvalitet, (Sagadina, Vujoševića, Nikolića, Perasovića) u izjednačenoj ligi kad igrači ne mogu da reše na terenu – može biti odlučujući faktor.