Posle osam odigranih kola vrh tabele, neočekivano, zauzimaju zrenjaninski Proleter i OKK Beograd, uz očekivani Metalac iz Valjeva. Osim podatka da su Proleter i Beograd prošlu sezonu Prvu B ligi završili na dve vodeće pozicije, što govori o dobrom i planskom radu, njih spaja još nešto. Naime, Proleter iz Zrenjanina bio je šampion Jugoslavije davne 1956. godine, sa odličnom generacijom, koja je iznedrila čak pet reprezentativaca. Najzvučnije ime svakako je Vilmoš Loci, prvi košarkaš sa prostora ex-Yu koji je odigrao 100 utakmica za reprezentaciju. Pored njega, tu su bili Dušan Radojčić, Milutin Minja, Dušan Katić i Lajoš Engler.

Raduje i povratak OKK Beograda u vrh Lige Srbije, jer taj tim obeležio je jedno pionirsko vreme naše košarke, kada je od 1958. do 1964. godine osvojio četiri prvenstva i kup. Trener je bio legendarni Bora Stanković, a košarkaški poznavaoci i danas prepoznaju prezimena Koraća, Rajkovića, Nikolića, Gordića, Erkića…

Uz oživljavanje ova dva kluba, a posebno Zrenjanina i povratak na košarkašku mapu Srbije, raduje da je već drugu sezonu u vrhu i Metalac, još jedan tim prepoznatljiv po košarci. Valjevčani imaju manje problema sa samom igrom a znatno više sa medijima, jer za dobijanje akreditacije, novinari, moraju da obećaju da će samo afirmativno izveštavati o Metalcu!? U Jadranskoj ligi odigrana su brzopotezno dva kola. Najviše je profitirala Crvena zvezda, najpre zbog dragocenih, vezanih pobeda nad Partizanom i Cibonom, prošlogodišnjim finalistima. Igra protiv Zagrepčana bila je na visokom nivou, najbolja ovosezonska: dobro trčanje i saradnja dodavanjem, bar osam razigranih aktera, odličan šut sa distance. Ključni je bio, čini se, oporavak Bjelice i Kešelja, dvojice reprezentativaca, ali i odlična rola Radivojevića na poziciji plejmejkera, koji je povukao tim na bržu i čvršću igru. Odbrana je funkcionisala, osim poslednja tri minuta druge četvrtine, besprekorno, dozvolivši Ciboni skromnih 13 poena u drugom poluvremenu, što je poseban kuriozitet. Dalje, u ekipi je ponovo oseća puno motiva i pozitivne energije. Napravljena je potrebna spona sa publikom, koja će u sve većem broju popunjavati Pionir. Konačno, u utorak počinje i Evrokup, pa ohrabruju poslednji nastupi crveno-belih i Hemofarma, koji je takođe ušao u seriju pobeda, naših jedinih predstavnika u ovom takmičenju.

Sa druge strane, Partizan je u samo tri dana „za dlaku“ izgubio dva meča u regionalnom nadmetanju, što se ne pamti, a pogotovo da je iz osam utakmica ostvario samo polovičan učinak. Crno-beli su i ranijih godina, kada su imali i vidno jači tim, tesno pobeđivali Zagreb. No, sastav je relativno mlad, u odrastanju, a sledećih sedam dana donose još dve jake utakmice, sa Olimpijakosom i Olimpijom, pa trofejni trener Vujošević ima poznat mu zadatak da motiviše i podigne ekipu, da ovi poraza u egal završnicama ne ostave dublji trag…

Brine, donekle, ne toliko igra FMP-a, koliko primetna apatija, posebno na gostovanjima. Naravno, malo ko je očekivao bodove protiv Cibone, Hemofarma ili Zadra, ali to je sada tim koji se lako i brzo predaje, posle petnaestak minuta, koji „ne grize“, gde nema opipljive atmosfere i maksimalne borbenosti, što je krasilo „limenke“ od l995, od kada nastupaju u najjačim ligama. Konačno, slabije igraju prošlogodišnji nosioci (Labović, Jeremić, Samardžiski, Raduljica…), a teško da će se ko od novih momaka značajnije razigrati kada se često gubi sa velikom razlikom. Međutim, svaki klub, pa tako i FMP, ima krivulju uspona , stagnacije i pada, a trener Vlada Đurović uspešno je rešavao u karijeri i teže „šahovske“ probleme, pa sam siguran da će naći „kalauz“ i za ovaj adolescentski…