Foto: Radenko Topalović
Taman kad su se glavari „balkanskih naroda“ – tvrdi se da je bio prisutan i Arsenije III na pragu 1690. dogovorili da pozovu i „albansku miliciju“ i krenu u borbu, Turci žestoko navale.
I: „tada su glavari Kuča poslali svog čoveka u Peć da izvidi kakovo je pravo stanje, pa im je on doneo vest da je varoš opljačkana, da je partrijarh s nekoliko kaluđera pobegao na konju, neki i pešice, da su poneli manji deo dragocenosti iz Patrijaršije, a da su sve ostalo opljačkali Turci.“
Patrijarh je u januaru u Beogradu, a otpor Turcima u rano proleće daju strahovito izmešane formacije Austrijanaca, Albanaca i Srba. Bezuspešno!
Elem, „prvi znak za bežaniju dali su patrijarh Arsenije III koji je u januaru sa svojom pratnjom na konju pobegao u Beograd i deo Pikolominijeve regimente koja se sa Srpskom milicijom povukla iz Prizrena…
Austrijski car Leopold I pokušao je da zadrži Srbe od iseljavanja i da ih obodri za nastavak borbe protiv Turaka…“
To „bodrenje“ s potpisom od 6. aprila zvalo se invitatorijum i patrijarh ga dobija u junu i organizuje savetovanje srpskih prvaka.
Oni prihvataju poziv da se bore i dignu novi ustanak , ali da to čine iz preko Save.
Zauzvrat, a u strahu pred unijaćenjem zatražili su, i od Leopolda, kao ugarskog kralja, dobili privilegije, tj. priznati su kao politička, autonomna celina.
Dotle – „kuga i posebno glad najveća od početka ‘bečkog rata’ desetkovali su begunce po mnogim zbegovima oko Beograda.
Savremenik Atanasije Šakon Srbin svedoči da su begunci jeli konjsko i pasje meso, pa čak i meso mrtvih ljudi“, a po gradskim ulicama „svuda su ležali mrtvi jer nije imao ko da ih posahranjiva“.
Seoba počinje tek u ranu jesen i traje 40 dana, ide se malim lađama, na konjima i peške. Tu, dakle, počinje skica za sliku Paje Jovanovića koja podgreva uverenje da je i patrijarh išao na čelu, iako je narod bio rasut po putevima i rekama.
Jer hopovski iguman Ćirilo rodoljubivo piše da je patrijarh „predvodio ‘množevstveni puk’ sa svojim arhijerejima monaštvom i mirskim sveštenstvom prenoseći preko Dunava kivote svetitelja kao što je nekad Mojsije vodio Izrailjce preko Crvenog mora noseći mošti Josifove“.
Novembra iste godine Arsenije obaveštava Leopolda da je primio radosnu vest, privilegiju i da je naredio „po svima mestima kapetanima i celokupnoj vojsci da imaju verno poslužiti vašem carstvu od sveg srca“.
Pet godina kasnije, car mu izdaje darovnicu zbog „podizanja ogromne množine srpskih vojnika“.
A u „čvrstoj valuti“ – zamak Sirač u Slavoniji.
(Sledi kraj)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
