Foto: Radenko Topalović Drugačije sam zamišljao ovaj tekst, ali vidim da ne može kako je planirano, a tek ne može u jednom-dva nastavka.
Naime, kad je onomad stari premijer, a novi britanski ministar inostranih poslova Dejvid Kameron posetio Kosovo zvano KiM, učinilo mi se da je najviši nivo sastanaka sa srpskom stranom na ovoj dedržavizovanoj srpskoj teritoriji bio onaj sa episkopom Teodosijem u Gračanici.
U novonastaloj situciji u vezi sa „lažnom državom“ Kosovo, koja sprovodi nimalo lažne mere u vezi sa srpskim stanovništvom, na osnovu „nepotpisanih dogovora“ Beograda i Prištine (i da zanemarimo Bečku konvenciju, i dogovor je ugovor, važi još od Rimljana); kad se sve češće spominju seobe; kad lažni predsednik SNS, a odranije kratkooročeni, a sad još i tehnički ministar odbrane Vučević tvrdi da je tamo „manevarski prostor Srbije sveden na površinu petoparca“ – samo pominjanje seoba vuče na prisećanje na onu veliku krajem 17. veka. I zablude o njoj!
A samit sa Teodosijem ukazuje na Crkvu kao jedan važan od malokojih preostalih kohezionih faktora današnjih tamošnjih Srbalja.
Otuda i podsećanja (i analogije, a više je „analogija po suprotnosti“) na vreme kad je sve to počelo, pre više od dva veka.
Delovima teksta o više vekova vladajućim stereotipima u vezi sa Velikom seobom, koji sam podavno objavio, dopunjenim sadašnjim komentarima (UGLAVNOM OVAKO VELIKIIM SLOVIMA!), započinjemo vraćanje u sličnosti i oprečnosti današnjice sa periodom od 1603. do 1690.
Verovatno prosečno obavešteni građanin Veliku seobu zamišlja nalik istoimenoj slici kasnog nacionalromantičara Paje Jovanovića.
Patrijarh Arsenije III jaše na čelu kolone (kano ono Tito u Nazorovoj pesmi) doduše ispred ima jedan naoružani bodigard-prethodnik , polulevo oklopni konjanik , možda baš Arsenijev.
Jer on je, nakon što se samoproglasio za partijarha, uklonivši zbog izlapelosti prethodnog kome je bio „šef kabineta“, imao četu konjanika koju je iznajmljivao okolnim zemljama – „ko više plati“. (SAD NE RAČUNAJUĆI „LAŽNOG“ KURTIJA, OVDE JE „KOPLJANIKE“ IMAO JOŠ SAMO M. RADOJIČIĆ).
Tu je i mnogo kop(ljanik)a u pozadini, desno, malo ispred, žena na konju, u crnini sa detetom a la Madona, sasvim desno stada, arnjevi, narod koji se giba zajedno sa verskim vođom…
Ali, nije bilo kao na slici! Slikaru nije na tome zameriti, ali je problem što i školska istorija ne odmiče dalje od predstave sa njegove slike.
(Nastavlja se)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
