Foto: Predrag Mitić

E, taj je nastavak trebalo sasvim drugačije da počne, ali „život piše eseje“, zar ne? Pa su se između one i ove subote baš o toj temi zgodno zgodili profesor Dragoljub Mićunović i jedna teta, po izgledu taman od njega mlađa koliko od mene starija. Pa će priča o Vučićevim lupetanjima „tetu“ imati za početak a dr Mićuna za kraj. I biće efektno i efikasno, šta god ja rekao u sredini.

Seo sam, s knjigom, do pomenute gospođe u solidno „posećenu“ trolu kod Plavog mosta. Brzo sam se pomerio u zadnji deo vozila da ne bih slušao njen glasni telefonski razgovor, mada me to nije spaslo. Svi su mogli da čuju sve iz tri poziva do Slavije. Za posle ka „Suncu“, ne znam. Pozivi su imali četiri tačke. Dve ogovaračke. Prva je, ukratko, da je I. dobro, ali da kod „nje (nije reč o I.) nemam nameru više da idem kad me sad nije pozvala“. Druga je bila o tome „šta je bilo sa tom glumicom“ sa akcentom na razglabanje o tabletama koje su („jel!“) nađene kraj nje. Treća, „ja ću sad lepo da odem u moje Sunce (potrošački raj sniženja), kupim moje novine“ (dakle tabloid) i, četvrto, pošto „danas nemam šta da radim, samo ću da spremim klopu, čitam moje novine i malo gledam moje Parove.“

Nemam ništa protiv, ali ne varam se – ona je i Vučićev fan i replika i prototip i klon. Davno sam u ovom listu napisao tekst „Govor za društvo iz ćoška“, koji, raduje me, neki još pamte. Bio je reakcija na jedan „otmeni članak“ u kome marketinški stručnjaci tvrde da Vučićev politički marketing nije dobar, jer ne poštuje sveta pravila struke. Ne, njegov je takav jer je namenjen baš takvima koji su tada govorili – „sve će ji Toma prejebe i bez fakultet(a), a i šta će mu.“ A upravo tada su gorepomenuti stručnjaci između dva kruga predsedničkih izbora „slikali“ Tadića u ambijentu beogradskog Rektorata da „odgovori“ na Tominu lažnu diplomu. Jer oni nikad nisu mogli da čuju ljude po Srbiji (ja jesam) koji tokom tog spota govore „Govedo jedno, ti će pobediš Tomu“.

Vučić i sada nastavlja s tim političkim marketingom. Istovremeno kad i ona žena galami na putu ka „Suncu“, on ide u „Budućnost…“ I govori „zavide mi dame što sam video DŽonija Depa“, „Sijarinska banja lepša je od – bio sam tamo – Baden-Badena“, „rekao mi jedan strani obaveštajni izvor“… Nemojmo da mislimo da ga je briga što u jednoj rečenici izgovara i jedno i suprotno, to pomaže manipulaciji i širenju neizvesnosti. A to što su mu trućanja sve prizemnija i besmislenija, pa i to se zna (zlo)upotrebiti.

I naši kriterijumi za meru gluposti opadaju. Evo šta reče dr Mićun: „Nikad više budalaština nije bilo nego što ih imate sada, to je rezultat vladavine jednog čoveka. Ali najgore u vladavini jednog čoveka je što sve njegove mane, vrlina obično ima mnogo manje, postaju mane čitavog društva.“ I, tačka!