Žetvarka i pastirica (Rodni jezik 2)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da dodamo: nosilac/nosioc vs nosilica, kosac vs kosilica. Bas rogobatno i dvosmisleno. A da budem malo i muski sovinista, sta kazete na njega, kao lutalicu, a nju kao, je*em li ga…?

2. Ja sam profesorku, apotekaricu doktorku i babu koja je doktor nauka imao i pre nego što su došli neki nato lgbt neljudi u pokušali da nas uče kako se govori moj jezik. I za to sam spreman u zatvor da idem i poginem ako treba.
   Želim vam ozdravljenje.

3. Ne znam koja je poenta Vaših anegdotalnih primera. Formulacija da je zakon “prinuda” sugeriše da nekoga treba prinuditi da prizna da postoje i ženska zanimanja ravnopravna sa muškim. Umesto što razmišljate šta Vama lično zvuči rogobatno, možda razmislite šta bi posledice tog ravnopravnog korišćenja mogle da budu, na primer osnaživanje žena i devojčica koje bi i zakonski bile prepoznate kao astronautkinje, doktorke, pa i borkinje.

4. …ja sam skoro pola veka inženjer, nikako inženjerka…

5. Doktorka ili doktorica onkologije je onda onkoološkinja, što može da zvuči kao da je u pitanju ženski onkolog ološ.

6. Švalja, tkalja, pralja i perilja, prelja, pletilja, vezilja, dadilja, dojilja i dojkinja i dojnica, sluškinja i služavka i službenica i sluškinjica, momkinja, dvorkinja, kaluđerica, igumanija, izmećarka, narikača, krčmarica, vidarica, travara, baščovanka, čobanica, muzilja, vračara i vračarica, gatara, pastirka i pastijerka, piljarica, nadničarka, šegrtica.
   Izvor: Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima. Skupio ga i na svijet izdao Vuk Stef. Karadžić. Beč, 1852.

   Imenice ženskog roda koje označavaju osobe ženskog pola nisu nikakva novotarija i zavera da se zatre identitet i tradicija, već su svojstvene srpskom jeziku i dokumentovane vekovima unazad.
   Potpuno je irelevantno šta je kome rogobatno – jezik se razvija u skladu sa potrebama zajednice kojoj služi, pa tako reči ulaze u upotrebu i prestaju da budu rogobatne, ili obrnuto – nestaju iz upotrebe i počinju da zvuče rogobatno nenaviknutom uhu.

7. Ja sam žena, po zanimanju psiholog. Ne želim da budem psihološkinja, jednostavno , loše zvuči. Ako već moramo da se izražavamo rodno senzitivno (a, uzgred, pri tom da se forsira forma a zapostavlja suština), zašto ne psihologica, psihologinica… ono „…škinja“ je užas. Ko je baš tako smislio i odredio? Objasnite mi, stručnjaci.