Žetvarka i pastirica (Rodni jezik 2) 1Foto: Radenko Topalović

Ponavljam, pristalica sam rodno ravnopravnog jezika, ali – jezik samo govorom, praksom može da se popravi i obogati, kao što se tako i kvari, a kod nas postaje sve oskudniji i, neprimetno – nestaje.

A ima i malo nečeg licemernog u tome što borci i heroine (nije baš sinonim, ali mi borkinja deluje rogobatno, možda i borka, ali nekako ide uz borca) što se (previše) zalažu za zakonsku prinudu na rodnoravnopravno i to u zemlji u kojoj se na zakonitost ne daje „ni pet para“, previđaju stotine reči što postoje kao izrazito ponižavajuće za ženski rod.

Ne mislimo tu što i „normalne“ reči s namerom uvrede, postaju ponižavajuće kao one „osvećene“ partijarhovim „autoritetom“, kad je rekao da je ona neka „beda i jadnica“.

I, izgleda da sleng u mnogo čemu naprednije rešava „ženskost“ mnogih imenica, ali u kontekstu prethodne rečenice izostaje borba protiv slengovih maštovitih pežorativa, kakvih nema toliko za muške, tipa – radodajka, kamenjarka, fufica, flinta…

U govoru mog rodnog kraja, takođe ima mnogo takvih primera, pomenuću samo npr. dupača, a da se teško može čuti, dupan, već debeljan.

Valjala bi i o tome javna priča bar sa onoliko žara s koliko se traži start „popljuvanog“ i povučenog zakona.

A i da nije odložen, suspendovan, zar bi to sprečilo samovolju JorgoBanke Tabaković da se tvrdoglaviše da nije guvernerka, već guverner.

Osim slenga koji ne rađa samo ženske pežorative, čini mi se da dobri primeri govora koji sažvakava kompleksnost ovog problema i daje ravnopravna rešenja dolaze, eto, i iz dijalekata (ne misli se na gornji primer!) pozajmljenica iz drugih jezika, posebno iz turskog.

Ali treba i strpljivosti da se iz govora sama rodi neka „ženstvena“ reč, ne nasuprot, već da stane barabar uz „muževnu“.

Da se našalimo, a možda i nije šala – zar treba misliti da su se reči pastir i pastirica pojavile istovremeno. Kad znamo da je učiteljica nastala kad su se prve pojavile, a dotle je bilo samo učitelja.

Prokomentarisaćemo nekolike primere gorerečenog.

Kad smo kod poljoprivrede, imamo žeteoca, ali ako kažemo žetelica, već se misli na mašinu, mada bi po analogiji sa letilica bilo sa I.

Istočna Srbija, Lužnica i Pirot taj su problem rešili sa žetvar i žetvarka.

Koji, kad su napustili selo, postaju arhivar i arhivarka.

Mašina za vršidbu bila je vršalica, muški adekvat se pojavio kasnije kao – kombajn.

Ali, njega ravnopravno teraju kombajner i kombajnerka.

Pošto je mašina žensko, eto heftalice, poput žetelice, lokomotiva koja ne vuče voz, već na depou manevriše vagone, zove se manevarka, a klešta sa više funkcija, unapređene motorcangle – kombinirke (pluralia tantum).

A iz turskog – evo gledam prilog o mladoj majstorici za burek, koja može da se zove – buregdžika.

Bogat nam je (bio) jezik, Dok je postojao.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari