K. je malo umoran

Zacenih se od smeha juče dok, u jednom titogradskom socsaveznom glasilu, čitah dobro znan rukopis u kome crno na belo stoji kako su (Kara)Đorđe Vukadinović, folklorni kozaci, Kremlj, Ona plava Srpkinja i Koštunica (Bože me, oprosti, zato se znači bio pritajio taj opasnik!), svi đuture, „pozvali na nasilnu promenu ustavnog uređenja“, pa ustali da sruše narodnu i, od Boga datu, trodecenijsku vlast Prvog Džempera Montenegra koji je, jelte, sve demokratski i evropejski, via „Žuta greda“, onomad prigrlio svetovni tron vladike Rada koji ne „pušća“ ni po koju cenu. Na jednoj strani, svi pobrojani plus celo „klerofašističko“ srpstvo (osim Kancelara i njegovih preumljenika – oni su nevini), na drugoj – „o, zar se i to može“ – Prvi Pulover Crne Gore i Brda, ponosni inicijator međunarodnog priznanja i prijema Kosova u UNESCO, te Beba i bebe samcijati…

Svaki put kad gledam Kancelarove KZŠ-ove bez povoda, kao dete se obradujem čim čujem da ga neki novinar nešto, ipak, priupita, a Kancelar mu ne odalami pedagošku meru. Eto, trebalo je da priča o Samitu EU u vezi s migrantskom krizom, a on opleo o mangupariji u sopstvenim redovima, čije grehe Kancelar nesebično prima na svoja, i inače pretovarena, pleća. Trebalo je da gusla o zbivanjima u Titogradu, a Kancelar sevdalisao Dinu Merlina: „Ma, nek, neka padaju ćuskije, neka me sevdah opije“, iako je za to dobio para tek koliko „za seosku svadbu kod Šapca“. Ups, to mu i nije bilo baš najoportunije u svetlu zidanja antimigrantskih iliti „proevropskih“ zidova diljem evropske Evrope, a naročito ne usred hajke koju baš Kancelarovi najodaniji javni uvlakači vode protiv sarajevskog pevača… Trebalo je da javnosti – pošto se, prethodno, već bio dohvatio javnog delovanja predsednika SANU – prozbori pokoju i o činjenici da srbijanski (za one kojima smeta pridev „srpski“) Helsinški odbor za ljudska prava, kao jedina takva filijala u svetu, direktno lobira da deo teritorije Srbije, po imenu Kosovo, postane član UNESCO. Kad smo kod toga, već je vakat da nam Kancelar prizna ko je, posle akademika „frilensera“, sledeći električni zec iz sfere ličnosti od uticaja koji će pristati da glumi „lakmus papir“ za sledujušče prepariranje naroda kako je otvaranje „Svetog Poglavlja 35“ važnije od tamo neke srpske baštine, sa sve Kosmetom, pride. Umesto time, Kancelar je bio zabavljen odbranom svojih paževa i dvorskih luda od nenarodnog javnog mnenja…

Pošto već beži od referenduma kao đavo od plota, teši me trodnevno zavrtanje ušiju koje našem Kancelaru sledi u Moskvi. I, teši me, teši me, pak, još jednom Pak: i dalje mi ona, isuviše simptomatično, mudro ćuti u Ekselencijino ime, iako je kroki krokija platforme o Kosovu ponovo viđen u još jednoj korpi za otpatke u kancelariji izvesnog „sirotog malog hrčka“ u Nemanjinoj.