Tomu za čivijaškog predsednika

Koja, kao spomen na večito nadgornjavanje „šabačke čivije“ i „valjevske podvale“, uoči Malogospojinskog vašara, živi u prestonici Mačve! Em će Ekselencija dogodine, i formalno, sva je prilika, ostati bez predsedničkog posla (a tek se razradio), em se pokazao dokazano duhovitim, pogotovo najnovijim predlogom da se formira „ekspertski tim koji bi se bavio političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića“. Da i ne pominjem onaj njegov crnohumorni evergrin vic, šalu, komiku, pošalicu, šta li već, od pre 14 godina, o tome kako je i Tito nešto hramao pred odlazak sa ovoga sveta…

Doduše, u političkoj čaršiji sve je glasnija i struja koja veli: da, ekspertski tim (ET) plus anketni odbor (AO) pod obavezno, ali sa malo modifikovanim zadatkom – da istraži političku pozadinu stvaranja Srpske napredne stranke (u zagradi malo „r“ – radikala)! Neki čak i licitiraju sa imenima članova ovog ET, pa predlažu nekog psihologa Tadića iz Beograda, nekog biznismena koji se preziva kao jedan dan u nedelji, a nije nedelja; pa, nekog malog (nisam rekao „Malog“, već još manjeg, bebu, takoreći), pa Gospodara donjeg, pa, pa, pa…

Ja se, naravno, ne slažem. Dapače! Da se mene pita, ja bih Ekselenciji, kao drugu Titu, Bože mi oprosti, dao još dve funkcije (mesto kancelara umesto Kancelara i mesto šefa Ustavnog suda Srbije jer on to, kao briljantan student prve-druge godine Pravnog fakulteta u KG, de fakto, već jeste)! A zaslužio je: Je li Lenjin socijalizam definisao i kao – vlast sovjeta plus elektrifikacija (Staljin je dodao i industrijalizaciju)? Naša ekselencija nije ništa manji strateg od Vladimira Iljiča Uljanova: Da li se kod nas „ideologija puta u EU koji nema alternativu“ može definisati i kao – otvaranje poglavlja 26 plus šesta revizija sporazuma iz predostrožnosti sa Em-em-efom?! Je li se Ekselencija zakleo pred Bogom (a sećate se kako je njegova zakletva u crkvi tvrda!): „Ja vam obećavam, tako mi Boga, neću se smiriti dok Kosovo i Metohiju ne vratim u ustavni poredak Srbije.“?!

Beše li ono Hegel rekao da je teror – u praksu prevedeni Kant!? Zato, preporučujem Jankoviću, Jeremiću, Obradoviću, Stamatoviću i ostalim rivalima da se „uzmu u pamet“ i do kraja kampanje, ne čine ništa drugo do da, kao ovi iz De-je-be, samo aplaudiraju Ekselenciji i budu veće Tome od Tome. Tu se negde krije tajna mogućeg uspeha.

A Kancelaru srpskom i cele Srbije i NJegovoj ekselenciji mu, da bi mogli da nakrive šubaru, savetujem da prekopiraju i, plebsu na radost, potpišu jedan ovakav „Poziv za podnošenje prijava o ratnoj dobiti stečene za vreme rata (1991-1995. i 1998/99) i neprijateljske okupacije“: „Sva pravna i fizička lica koja su na dan 9. maja 1945. godine imala višak (uvećanje) imovine više od 25.000 dinara DFJ preko imovine koju su posedovala 6. aprila 1941. godine, a koji višak potiče iz privredne ili druge delatnosti vršene za vreme rata u zemlji ili van nje, dužna su podneti prijavu o tom višku u roku od 1. do 30 jula 1945. godine… prema Zakonu o oduzimanju ratne dobiti stečene za vreme neprijateljske okupacije, a onima koji ne podnesu prijave utvrdiće ratnu dobit komisija slobodnom ocenom… Smrt fažizmu – Sloboda narodu! 26. jun 1945. godine. Okružni Narodni odbor u Vranju.“

Pa, ko se sam prijavi – prijavi, a koga se drugovi sete – sete…