Žetva

Šta bih povodom kampanje, koja će za desetak sati biti privržena, mogao da kažem a da mi se ne spočita kako sam plagirao Nenada Čanka? Ništa. Ima, čovek, pravo. Pre dvadeset i kusur godina kad je nastalo srpsko političko herojsko doba (u kojem je časno bilo izginuti) na izborima su se sukobljavale ideologije, sukobljavale se politike, sukobljavali se ljudi. Na ovim izborima sukobiće se isključivo želje da se bude na vlasti. Ovi su izbori ništa drugo do obična najprizemnija bitka za prestiž koju među sobom vode marketinške agencije i njihovi solventni klijenti u nesolventnoj Srbiji. Tja.

Pukli, kaže anegdota, na nekim izborima održanim pre sto i kusur godina radikali u nekom svom dugogodišnjem uporištu – jednoj od kasaba u Karađorđevića Srbiji. Iznervirali time svog „lidera“ Baju Pašića, koji (iako u vrlo poštovanim godinama) ne bude lenj nego zatabana pravo u dotičnu kasabu, da upozna „budale“ koje su uspele da izgube radikalsko uporište. Dočekaju ga aktivisti, stanu da mu objašnjavaju o čemu je reč, a on (koji u komunikaciji sa potčinjenim aparatčicima svoje stranke nije baš bio diplomata) u jednom trenutku pogladi rukom svoju dugu sedu bradu, uzdahne naglas i prozbori: „Je li, ovaj…, magarci jedni, kako vam je uspelo, ovaj…, da izgubite vlast baš ovde gde se radikalska ideja povijala?!“. Aktivisti počnu sitno da trepću. Glavni među njima nespretno počne Pašiću da objašnjava razloge debakla, zaključujući rečima: „Dobiše nas, gosn predsedniče, samostalci za četiri glasa…“ Na to Pašić plane, lupi rukom o sto i drekne:

Nije za četiri glasa, magarče, nego za četiri godine!

Istina, vala. Samo što je Pašić davno umro, a takav teško može više da se rodi. Mogu klipani da puštaju bradu koliko im volja.

Prisećajući se ove izuzetno poučne anegdote, ne mogu da se otmem utisku da su rešenja rebusa upravo u usmenoj i pisanoj narodnoj književnosti. I ne mogu da ne vidim kako su Srbi (i kao birači i kao birani) vazda bili majstori da sebi ukuvaju vruću političku čorbu samo zato što im pred izbore nikako, a u „redovno“ vreme još manje dođe na um da malo čitaju (makar samo anegdote). Da to rade, berićet bi nam svima sigurno bio bolji. Ovako, kakva setva – takva žetva. Ili, što kažu Moravci, kakvo pečenje – takvo rešenje. Da ne budem skroz prost i pomenem onu narodnu umotvorinu o sećanju.

Onima koji slave Svetog Georgija želim da u miru, zdravlju i veselju proslave krsnu slavu. Onima koji su na vlasti želim da im Sveti Georgije pomogne da vlast sačuvaju. Onima koji su u opoziciji želim da im Sveti Georgije omogući da vlast dobiju. Svima nama želim mnogo, mnogo sreće. Pošto pameti ionako nemamo.