Pošto smo prošlog ponedeljka tihovali i tugovali u našim ostarelim selima, da još malo ostanemo. Da bi dočekali dolazak Crvene kraljice. Koja će carevati do početka avgusta. Zatim otići. Do sledećeg leta, Već dve decenije, svakog juna ili jula, naša kolumna zabeleži silazak Crvene kraljice u sela i krajolike Zapadne Srbije. Kad i gde ona dođe, vrati se život. Gde nema maline, nema ni šljiva, seljaka i đaka. Samo korov koji napada i osvaja. Jedino Crvena kraljica ima tajnu formulu. Da spoji najke, ribok i adidas patike sa gumenim opancima. Gradske đake i studente sa seoskom dečurlijom. Braćom i sestrama. Omladinu sa sedim starinama. Nežne, negovane ručice sa izbrazdanim i tvrdim seljačkim rukama. Sir, kajmak i seljački hleb sa punim kesama iz Idee i lokalnih marketa. Rakiju i koka kolu. Članove i simpatizere svih partija. Crvene, žute, plave, crne boje dresova. Napredne i nazadne. Sadašnje i bivše. Dve, na „krv i nož“ sukobljene Srbije. Koje mogu da se svađaju i prepiru. Odavde do večnosti. Kao na slavama i sahranama. Malina ih primiri. Gajbicu oko vrata, i beri, beri, beri. Uveče se rasplamsa politika. Uz ladno pivo. Na otkupnim mestima prava berza. Prekupci nude „brzi keš“. Hladnjačari upozoravaju na potpisane ugovore. Svake večeri oko većih hladnjača, vašar. Malinara sa traktorima, magacionera, tehnologa, hladnjačara, okolnih seljaka, mladeži i seoskih besposličara. Seoska idila. Posle nekoliko piva, krene pesma. Zlatibore pitaj Taru. Tako do kraja jula. Dok sva malina, sa njiva ne stigne do hladnjača. Zatim krene širom sveta. Da donese 200 miliona evrića. Više od kukuruza, bre. Kad se naplati, svi dobiju svoje. Na mestu voljno. Čuvajte se prodavnice. Dolaze malinari. Nove kuće i nameštaj, televizori u koloru, traktori, haljine i patike.

Nekad bilo. Ponovilo se, ako Bog da. Opet bi selo oživelo, sve bi se političke i stranačke strasti smirile, kao u doba SM-a (Slobodana Miloševića), samo da se Crvena kraljica nije teško razbolela. Od mnogih bolesti i stresova. Tražnja pada, ponuda raste. Male parcele i sve ručno, zamenili zasadi od više hektara, agrotehnika, mašine. U nove zasade, počeli da „sele“ kapital uspešni preduzetnici iz drugih delatnosti, političari(skriveni imenima tetki, strina, drugova i drugarica), direktori i bankari. Koji imaju para za veće parcele, navodnjavanje i protivgradne mreže. Sa sve osiguranjem kod „Dunava“. Samo u četiri susedne opštine Zapadne Srbije(Arilje, Požega, Kosjerić i Bajina Bašta) ima blizu 200 malih porodičnih(20 do 100) i srednjih i velikih hladnjača(od 100 do 5 hiljada tona), sa ukupnim kapacitetom smeštaja i prerade 50 hiljada tona, bruto vrednosti od preko 100 miliona evra. Malina zasađena po čitavoj Srbiji. Pre svega u Bačkoj i jugu Srbije. Miris novca stigao do Bosne i Kosova. Kod nas je moguća proizvodnja još samo pre nekoliko godina bila 60 hiljada tona, poslednjih godina se duplirala. Visoka otkupna cena podigla nove malinjake u celom svetu. Pre svega u glavnim konkurentima, Poljskoj i Čileu. Zatim Mađarskoj i Bugarskoj. Prvi put, značajne količine svetskom tržištu su ponudili Meksiko, Ukrajina i Belorusija. Ponuda veća, cena manja. Poljacima dosta evro, nama malo evro i po po kilogramu. Poslednjih nekoliko godina, uvek pred dolazak Crvene kraljice, kriza. Štrajkovi, blokirani putevi, dolasci u Nemanjinu. Još kad godina „izda“. Jedne sezone suša, druge grad, treće kiša, ove godine mraz. Urotila se klima protiv kraljice.

Osipa se i radna snaga. Preostali seljaci, seoski i gradski đaci i studenti nisu ni izbliza dovoljni. A čim nečeg nema, onda je skuplje. Nije kao kod cene maline. Nema, a cena pada. Pojavile se agencije. Dovode radnu snagu. Samo plati. Nekad se radilo za 10 do 15 evra. Sad bez 20 niko neće ni da razgovora. Plus stan i hrana. Mnogi malinari napravili svoj smeštaj i „zajedničke prostorije“, drugi plaćaju smeštaj i ishranu u gradu, pa ujutro i uveče u kombi, pojavio se i „ketering“. Sede starine, sede u hladovini i samo se krste. Sećaju se lepih vremena kad „domaćica“ umesi hleb i pogaču, iz kačice izvadi sir i kajmak, iz plastenika paradajz, papriku i krastavac, prasence iz obora, „domaću“ iz dudovog bureta.

Koliko će ove godine biti manje ubrano, pokazaće završna statistika. Neki kažu i do 50 posto. Pola propalo. Nema, a cena pada. Paradoks. Malinari izračunali da je ovogodišnja cena koštanja 140 dinara(da se pokriju svi troškovi). Traže 200 po kilu. Da im nešto ostane. Hladnjačari se „otvorili“ sa 100. Pravi pregovori počinju, kad i sezona branja. Naša kolumna već dve decenije „apeluje“ da razgovori, pregovori i ugovori za narednu sezonu, treba da krenu po završetku prethodne. Od oktobra prethodne, do maja naredne. Pod budnom pažnjom ministarstva poljoprivrede. Opet se zakasnilo. Još koji dan, pa će malinari u Nemanjinu. Ili ministar i državni sekretari u opštine i mesne zajednice. Uglavnom, sve je manje euforije, pesme i večernjih skupova. Sa pivom i pevanjem. Neki počeli da iskrčuju zasade. Mnoge parcele zapuštene. Teška vremena za Crvenu kraljicu.

Autor je ekonomski analitičar