Jednom četnici, uvek partizani

Tipičan primer „partizanštine“ je da su posle letnje pauze, odmora i „ludog avgusta“, u oktobru Leta Petnaestog nastavljana „prekomponovanja“. To je onaj izum „obrnute ekonomije“(pre će biti obrnutog društva) gde se uspostavlja „vertikala“. Sa vladom i premijerom. Kao, bolje će sarađivati. U normalnim zemljama na državnim izborima se bore partije i programi, na lokalnim konkretni ljudi po imenu, prezimenu i delu. Svi se znaju, pa im je lako da izaberu najbolje. Da ne bi bilo političkog uticaja državnih na lokalne izbore, nikada se ne održavaju u istom terminu. Na pola mandata državnih poslanika biraju se lokalni odbornici i funkcioneri. Za prekomponovanje nisu ni čuli. Naprotiv, hvale se disperzijom lokalnih vlasti (kao mi demografskim pluralizmom u Vojvodini). Kod nas se, međutim, često svi izbori spajaju da bi se dobila „vertikala“. Kao što se i sada o tome govori.Hoće da „onaj gore“ povuče i „one dole“. Nema veze ko su i kakvi su. Tome služe i „prekomponovanja“. Ne sme niko da dočeka nove lokalne izbore „neprekomponovan“. (Naravno, osim Palme). Nema veze što lokalni izbori samo što nisu. Možda baš i ima. Treba imati izvršnu vlast kad se bude zaokruživalo.

Poslednja oktobarska „prekomponovanja“ bila su u Kovačici i Požegi. Požega beše poslednja enklava u nekadašnjem „žutom“ Zlatiborskom okrugu. Stabilna odbornička većina, solidno stanje u privredi, sela koja nisu toliko srpski „pusta“, novi kružni gradski trg kakvog nema u Srbiji. Predsednik tih, skroman, radan, politički više nego tolerantan. Sve osobine da bude ponovo biran. Malo morgen. Krtice su sve vreme neumorno radile, i na kraju iskopale „vertikalu“. Još je ostala Čajetina, pa da Zlatiborski okrug postane opet partizanska (četnička) „užička republika“. By the way, ove poslednje „prekomponovane“ opštine su ipak „kolateralna šteta“. Nisu bile strateški ciljevi. To ostaju Šabac i Vojvodina. Da li će opstati do lokalnih izbora, uskoro će se znati. Kao što će se znati, hoćemo li svi biti u „vertikali“. Ako budemo, vreme je da nas opet vodi maršal.

Da današnju kolumnu završimo „ekonomskom“ temom. Iako nas dnevna politika stalno gura u „politiku“. Mi ipak ne smemo zaboraviti da smo vladina agencija (istina, samozvana i nezvanična) za ekonomske analize, dijagnoze i recepte. Čiji je cilj da se smanji broj paradoksa „obrnute ekonomije“. Jedan od njih je da je naša država kao margarin (dobro da nije, ako nije, banana). U sve se meša. I gde treba i gde ne treba. Gde ne treba videli smo u prethodnom tekstu. Prekomponovanje je odlika margarin i banana republika. Gde bi trebalo, a gde je nema, već smo videli u seriji tekstova „Sela pusta, a babo se češlja“. (Reč „češlja“ je „opšte mesto“ za niz nepotrebnih, štetnih i uzaludnih aktivnosti, od kojih je jedna i „prekomponuje“). Evo predloga naše rubrike kako završiti „češljanje“ i početi. To „famozno“ spasavanje sela, poljoprivrede, ekonomije i države. Prvo da premijer i/ili država u svim nacionalnim novinama i televizijama objave javni poziv. Narode, počuj. Svi koji misle da znaju neka u roku od tri meseca napišu recept i program za podizanje poljoprivrede i spas sela. Tri prvorangirane institucije ili fizička lica će biti nagrađena sledećim novčanim nagradama. Prva pet, druga tri i treća dva miliona dinara. Da i to probamo. Gde smo sve „slupali“ pare, od ovih će možda nešto i ispasti. Pošto očigledno resorna ministarstva i institucije ne mogu da nađu rešenje. Svi znamo da nam je poljoprivreda jedina i najveća šansa. Niko – kako da je iskoristimo. U „međuvremenu“(koje se meri decenijama) sela stare i nestaju. Sa težnjom ka nuli, kako bi rekli matematičari. Ko je nekada bio, pa sad dođe, ostane ubijen. Oronule kuće, nepokošene avlije, osušene šljive, sede i teško pokretne starine. Sve će uskoro „pojesti“ korov, koji uzvraća udarac onima koji su ga pre mnogo godina iskorenili, ako vrlo brzo neko ne nađe „spasonosni recept“. Naravno, naša rubrika će učestvovati na konkursu. Ako ne dobijemo makar treću nagradu (prve dve ostavljamo većim „stručnjacima“), uzalud smo „krečili“ (godinama pisali).