Promašena zemlja

Ovih dana, naime, konsenzusom je utvrđeno da Jelena Karleuša piše bolje od većine „poslenika javne reči“, dok se sa druge strane odavno zna da većina „poslenika javne reči“ peva bolje od Jelene Karleuše. Što nesumnjivo ukazuje da je većina Srba uspešno promašila profesiju.

Primer broj 1: Nestašica mleka je najveći trenutni pojavni problem u našoj zemlji, reko je predsednik Tadić u intervjuu Politici koji je objavljen u formi feljtona, i gde se predsednik od svih gorućih „pojavnih problema“ nije dotakao jedino kolumne Jelene Karleuše, poznatije pod pseudonimom „mala od skandala“. Istog dana, u drugim dnevnim novinama, šef odseka za borbu protiv narkotika MUP-a, ukazao je da sem nestašice mleka, u našoj zemlji vlada i osetna nestašica heroina. Pitanje je jednostavno – da li je profesiju promašio predsednik države u kojoj nema mleka, ili je profesiju promašio šef antinarko odeljenja države u kojoj nema heroina?

Primer broj 2: U selu Bogdanovica kod Uba radi najefikasniji sud u Srbiji – suđenja se zakazuju u roku od 15 dana, skoro ko u Đenovi. „Obično iznajmimo neku kafanu i tu zasedamo. Sudimo za sve, sem za silovanja i ubistva. Suđenje je otvoreno, prisustvuju obe strane u sporu, ali i ostali građani. Kada saslušamo sve argumente, povlačimo se u posebnu prostoriju, postavljamo čuvara ispred nje, da neko ne bi prisluškivao i počinjemo većanje. Obično nam treba oko tri-četiri sata da donesemo odluku. Stranka koja izgubi spor plaća nam dnevnice, oko 150 evra za sve članove, kao i troškove iznajmljivanja restorana, hrane i pića“- objasnio je jedan od sudija neformalnog romskog pravosudnog organa iz Bogdanovice kod Uba. Istovremeno, tačno godinu dana otkad je srpski javni tužilac naložio zabranu ekstremnih navijačkih grupa, utvrđeno je da u Srbiji nije registrovana nijedna ekstremna navijačka grupa. Istovremeno, član neregistrovane ekstremne navijačke grupe „Ultra bojs“ Ivan Bogdanov, zahvalio je Bogu što će mu suditi u pravoslavnoj i pravosudnoj Đenovi, a ne u Srbiji. Pitanje je jednostavno – da li Bogdanovu treba suditi u Bogdanovici i da li je javni tužilac malo promašio?

Primer broj 3: Saša Čordić dobio je sva društvena priznanja zato što je pokazao da ovdašnji policajci nisu bezosećajni ljudi koji biju sve što im se nađe na putu, već demonstrantima umeju da upute i toplu ljudsku reč, doslovno citiranu: „Beži, bre… Boli me k…. šta te boli. Moj Beograd si došao da lomiš. J…. li vam mamu svima vam j…. Marš bre u p…. materinu“. Pitanje je jednostavno – da li je Velja Ilić promašio profesiju?

Primer broj 4: Al Kaida je izdala i drugi broj svog časopisa Inspire na engleskom. U njemu se „braći u SAD“ i drugim zemljama Zapada daju saveti kako u njihovim uslovima voditi (amaterski) džihad. Pre toga je, tokom leta, svoje privrženike organizacija poučila, između ostalog, uputstvom „Kako sastaviti bombu u maminoj kuhinji“. Sa takvim i sličnim savetima nastavlja se i u novom broju… Pitanje je jednostavno – da li su „naša deca“ promašila profesiju?

Primer broj 5: Golman Partizana i reprezentacije Srbije Vladimir Stojković primio je još jedan gol sa udaljenosti od trideset metara. U pitanju je, inače, golman zbog koga navijači Zvezde intenzivno proučavaju priručnik Al Kaide. Pitanje je jednostavno – da li su promašili profesiju navijači koji su spremni da idu zatvor samo zato što među stative njihovog voljenog kluba nije stao golman koji redovno prima golove sa pola terena i protiv kojeg je teško promašiti (profesiju)?

Primer broj 6: Neki mediji pišu da je Milorad Ulemek Legija izdao svoju devetu, a drugi da je u pitanju dvanaesta knjiga. Svejedno, najnoviji roman napisan hemijskom olovkom sa sporogorećim štapinom zove se „Peti oktobar – između razuma i srca“ i u njemu Šiler iz Šilerove pored ostalog piše: „Revoluciju smišljaju idealisti, sprovode u život fanatici, a njenim plodovima se koriste lupeži“, napisao je on, podsećajući se na petooktobarske promene. Većina Srba misli kako je nemoguće da je te silne romane sa tako ubitačnim zaključcima i konstatacijama napisao „gospodin Legija“, već da to čini neko drugi ko zna da piše. Recimo, Jelena Karleuša. Isto tako, mnogi sumnjaju da Karleuša može da napiše kolumnu sa tako ubitačnim zaključcima i konstatacijama, već da to čini neko sa bogatim književnim opusom. Na primer, Legija.

Pitanje je jednostavno…