Fonda, sobom sama 1

… – da u vanrednom stanju zakatanče na dva meseca, ako ne najmudriji, ono izvesno, najiskusniji segment naših sudržavljana – onda je to bilo u bezbroj prilika da se (mi) seniori (kakvog li eufemizma za „prdonje“, „beskorisne penzoše“ ili „kandidate za lapot“), uz intenzivnije praćenje svega novog, lepog i srcu i duši milougodnog, nanovo vratimo davno pročitanim knjigama, odgledanim filmovima ili televizijskim serijama… I jesmo to činili, onoliko.

Dobro. Nećemo (im) zaboraviti – zbog nas, ne zbog njih – ali, idemo dalje.

Nudim vam mali kviz. Kada vam neko spomene ime Džejn Fonda, koja vam je prva asocijacija? Vrhunska, sa dva Oskara okićena glumica; ćerka filmske ikone Henrija i sestra, takođe uspešnog glumca Pitera; Barbarela, seks-simbol šezdesetih; orleanski hrabra antiratna aktivistkinja, nepokolebljiva borkinja za rasnu i socijalnu ravnopravnost; feminiskinja; supruga Rože Vadima, Toma Hejdena i Teda Tarnera; majka Vanese, Troja i usvojene Lulu; žena koja je video-kasetom, u 17 miliona prodatih primeraka (uz bar, deset puta više, na crno „pretabanih“) bukvalno, zaludela planetu vežbama i uputstvima kako individualno raditi na oblikovanju sopstvenog tela i poboljšanju fizičke i mentalne kondicije…

Da, svi ovi odgovori su vrlo tačni, uz mnoge nespomenute, koji su svi odreda, pobrojani u dokumentarnom filmu Suzan Lejsi „Džejn Fonda u pet činova“ (2018.) Nanovo sam ga odgledao, ovih dana, u ponudi HBO kanala.

I kao što rukavica od najfinije kože odgovara lepoj šaci, baš tako, besprekorno, sve nabrojano odgovara ilustraciji figure i dela ključne protagonistkinje.

Lejsi, vrhunska, najvećim nagradama ovenčana dokumentaristkinja, snimala je ovaj film bezmalo tri godine i podelila ga u pet delova.

Prva četiri su naslovljena imenima četvorice muškaraca (Henri, Vadim, Tom i Ted) koji su dramatično presudno uticali na život, karijeru, socijalno i porodično ponašanje Džejn Fonde, a peti segment (Džejn) je apsolutno posvećen glavnoj junakinji, tek da bi – tako verodostojno i tako ubedljivo – bilo potvrđeno da je ona, bez obzira na sve meandre i rolerkostere u životu – od tragedije do pune sreće, od uspeha do katastrofe, od ljubavi do neshvaćanja, od finansijske ubogosti do nezamislivog bogatstva, od medijskog veličanja do nepatvorenog prezira… bila, ostala i jeste, isključivo i jedino – Džejn Fonda. Sama sobom!

Iskreno preporučujem ovaj film. Prvenstveno bliskim generacijama, zbog snažnog podsticaja na svekoliko neodustajanje, bez obzira na životnu dob i okolnosti, u (ne)posrednom nam okruženju.

Jer, u 83. godini, vrlo jedinstvenog života, ova fascinantna žena i dalje snima filmove i serije, na čelu je povorki raznih protesta, ili akcija za bolje i humanije, lokalno i globalno. Uostalom, godine su tek (nevažni) podatak u nekom zvaničnom dokumentu. Ništa više.

Mladima Fonda poručuje da se ne trude da budu savršeni. Treba voleti i svoje senke.

Svesna sopstvenih demona, ona se trudi, svakim danom, da popravi ono što je loše, ili nedovoljno dobro učinila, tokom svog života i karijere.

Pogledajte film. Za sve naraštaje je…