Več godinu i po dana političko tlo Kosova ne prestaje da podrhtava.
Institucionalna kriza počela je u februaru 2025. kada je posle rekordnih pokušaja nekako konstituisana skupština, a nastavljena je posle dva ciklusa parlamentarnih izbora.
Zato će stanovnici Kosova sa biračkim pravom treći put na glasanje u nedelju, 7. juna.
U februaru prošle godine, stranka Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, uprkos najvećem broju osvojenih glasova nije imala dovoljno za većinu u skupštini.
Ponovljeni izbori u decembru iste godine doneli su mu još više glasova, pa su parlament i vlada formirani u februaru 2026.
Međutim, Kurtijevom trećem uzastopnom premijerskom mandatu isprečila se nova prepreka – izbor predsednika Kosova.
Saglasnost oko predloga kandidata nije postignuta, te je funkcija, uglavnom formalna, podstakla novu krizu, a stanovnike Kosova treći put u 16 meseci odvešće – na birališta.
Održavaju se u još polarizovanijoj atmosferi nego prethodni izborni ciklus, a politička rivalstva postala su sve više lična, ukazuje politikološkinja Donika Emini sa Univerziteta u Gracu.
„Podele više nisu ograničene samo na izborno suparništvo, već utiču i na postizbornu saradnju.
„Iako nijedna stranka nije formalno isključila sve oblike saradnje posle izbora, ton i dinamika kampanje pokazuju da je poverenje među glavnim političkim akterima niže nego ikad“, dodaje za BBC na srpskom.
Na izbornom meniju je više od 20 političkih partija i pokreta, a pravo glasa ima više od dva miliona ljudi, među kojima nešto više od 130.000 živi van Kosova.
Deset zagarantovanih mandata u skupštini pripada zajednici Srba sa Kosova, a isto toliko drugim nacionalnim manjinama.
Pred nove parlamentarne izbore, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je izveštaj o Kosovu u kojem je ocenjeno da politički zastoj „ima značajan uticaj na budućnost zemlje“.
„Važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi ka integraciji“, poručuju.
Ali upozoravaju i da bi finansijska sredstva predviđena Planom rasta mogla da budu ugrožena, jer Kosovo neće biti u mogućnosti da ispuni potrebne kriterijume u predviđenom roku.
Ponovili su zahtev da sve države članice EU priznaju nezavisnost Kosova, koju je Priština proglasila 2008, a koju Srbija ne prihvata.
Od 27 zemalja EU, pet ne priznaju nezavisnost Kosova: Španija, Slovačka, Kipar Grčka i Rumunija.
Pogledajte video o novim parlamentarnim izborima na Kosovu
Poznata imena – i jedna novina
Igrači ove političke utakmice su dobro poznati, ali postoji i jedna novina.
Pored Kurtijevog Samoopredeljenja za vlast se bore i Demokratski savez Kosova (LDK), čiji je osnivač bio Ibrahim Rugova, kao i Demokratska partija Kosova (PDK), na čijem je čelu bio Hašim Tači kome se sudi u Hagu za ratne zločine.
Tu je i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) još jednog bivšeg OVK komandanta Ramuša Haradinaja.
Novost je, međutim, što će na predstojećim izborima na glasačkom listiću biti i ime Vjose Osmani, bivše predsednice Kosova, kao nositeljke liste opozicionog LDK-a, koji je napustila pre pet godina.
„Hoćemo li da dozvolimo da se Kosovo umori od podela i uzastopnih kriza, kao što drugi žele?“, upitala je Osmani.
Dojučerašnji saveznici postali su rivali.
„Verujem da su građani shvatili da svaki put kada neko pokuša da zaustavi jedan društveno-istorijski i politički tok, kao što je rad Samoopredeljenja, nastaje sve veći talas.
„Svaki put kada su pokušali da nas zaustave, taj talas je rastao“, uzvraća Kurti.
Povratak Vjose Osmani aktivnoj stranačkoj politici i njeno obnovljeno svrstavanje u bivši partijski tabor dodatno je pojačalo podele, smatra Donika Emini.
„To je pretvorilo elemente kampanje od takmičenja političkih programa u borbu oblikovanu ličnim rivalstvima, žalbama i političkim osvetama“, kaže politikološkinja, stručnjakinja za Kosovo i Zapadni Balkan.
Za 10 mandata koliko je zagarantovano zajednici Srba na Kosovu nadmeću se, kao i prošlog puta, tri partije: Srpska lista, bliska Beogradu, partija „Za slobodu, pravdu i opstanak“ Nenada Rašića, bivšeg ministra za povratak u Kurtijevoj vladi, kojoj je pripao mandat i Kosovski savez, osnovan u junu 2025.
Srpska lista je godinama najjači politički predstavnik Srba na Kosovu i osvaja gotovo svih 10 mesta zagarantovana u Skupštini Kosova.
Ali Nenad Rašić gotovo po pravilu uspeva da ‘otkine’ jedan poslanički mandat zagarantovan Srbima i u tri navrata je bio ministar u kosovskim vladama – dva puta u Kurtijevom kabinetu.
- Na Kosovu se navikli na reč ‘kriza’: Vanredni parlamentarni izbori 7. juna
- Izabrana nova Vlada Kosova, Kurti ponovo premijer, u kabinetu i jedan Srbin
- Izbori na Kosovu: ‘Politički zemljotres’, kriza opozicije i Kurtijev (verovatni) treći mandat
Bezbednost pre privrede
Predizborni programi stranaka nisu se promenili između dva ciklusa glasanja.
I uoči ovih izbora, Kurti obećava privredne promene, ali i jačanje vojske i otvaranje fabrike municije.
Jedan od prioriteta mu je formiranje žandarmerije Kosova koja bi, između ostalog, trebalo da štiti granice, upravlja visokorizičnim situacijama i bori se protiv terorizma.
Ponovo je obećao da će se za vojsku izdvojiti više od milijardu evra, što je pet puta više u odnosu na postojeći budžet predviđen za ovu oblast.
U planu je i Zajednička vojna jedinica sa Oružanim snagama Albanije, kao i ubrzane pripreme za članstvo u NATO.
Početkom oktobra 2025, na Kosovo su stigle „hiljade“ vojnih dronova-kamikaza iz Turske.
Oružje vredno blizu 12 miliona evra trebalo bi da stigne i iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kako je ranije najavljeno u Vašingtonu.
Nije poznato o kojoj opremi je reč, ali je objava o isporuci novog američkog oružja Kosovu saopštena u trenutku kada neki američki kongresmeni pozivaju Trampovu administraciju da podrži članstvo Prištine u NATO-u.
Najave o žandarmeriji ili srodnim bezbednosnim reformama treba posmatrati više kao deo šire strategije slanja poruka o državnosti, kontroli i spremnosti, nego kao neposrednu institucionalnu transformaciju, ukazuje Donika Emini.
„Bezbednost je veoma važno pitanje za birače, a signaliziranje jačeg sigurnosnog stava pojačava širi narativ vlade o odgovornosti i suverenitetu“, dodaje.
- Vojni sporazumi u regionu: Beograd i Budimpešta odgovorili Zagrebu, Tirani i Prištini
- Kvare li dronovi na Kosovu ‘zlatno doba’ odnosa Srbije i Turske
- Koliko je ratova Tramp zaista okončao i da li je sprečio sukob Srbije i Kosova
Kurti obećao: 100 evra svakome
Kosovo je i dalje među najsiromašnijim zemljama u Evropi, na osnovu prihoda po glavi stanovnika, podaci su izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za 2025.
Minimalna zarada na Kosovu je oko 350 evra, podaci su Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari iz Prištine za 2025.
„Ona nije dostojna za život radnika i ne pokriva mu osnovne troškove života“, izjavila je Drenuša Kanoli, direktorka programa.
Da bi se na Kosovu pokrila potrošačka korpa potrebno je dvostruko više novca, pokazuje ista analiza.
Stoga su opozicione albanske stranke u kratkoj predizbotnoj kampanji igrale na kartu privrede i troškova života, dajući razna obećanja.
„U budžetu svake kosovske porodice biće za 50 odsto više novca.
„Više blagostanja za sve“, poručio je Bedri Hamza, kandidat PDK-a za premijera na jednom od predizbornih skupova.
Kurtijeva vlada nije ostala gluva na ovaj izazov – uoči izbora obećala je da će studenti, zaposleni, penzioneri, ali i maloletnici (preko roditelja) dobiti po 100 evra.
Sličnu pomoć davale su i vlasti u Srbiji nekoliko meseci uoči izbora 2022.
Opozicione stranke i pojedine nevladine organizacije oštro su kritikovale Kurtijevu meru, optužujući ga za populizam i da zloupotrebljava „javni novac za izborne potrebe„.
„To su ad hok rešenja. Ne prave se strukturirani i dobro ciljani programi“, ukazuje Bljendi Hasaj, izvršni direktor Instituta GAP.
Amerika, tradicionalni saveznik Kosova, takođe je kritikovala Kurtijevo obećanje o 100 evra za ove slojeve stanovništva.
Poslednjih godinu dana njihov odnos je znatno zahladnio, pošto je Vašington zamrznuo strateški dijalog sa Prištinom.
- Kosovo: Šta menjaju zakoni o strancima i o vozilima
- Lokalni izbori na Kosovu: Mogu li Srbi da se vrate u institucije
- Kako nisam ušla na Kosovo da izveštavam o izborima
Gašenje institucija, ali ne i novi bojkot Srba
Srbi na Kosovu više ne bojktotuju izbore i ponovo su, posle dve godine, na vlasti u svih 10 opština gde većinski živi ova zajednica.
Ali se broj ustanova kojima se faktički upravlja iz Beograda iz godine u godinu smanjuje.
Tome je prethodilo skidanje policijskih uniformi i povlačenje iz kosovskih institucija 2022. a zatim protesti i bojkot izbora, ali i pucnjave u Banjskoj.
Slučaj je dodatno pogoršao već napete odnose Beograda i Prištine.
Za oružani napad u ovom mestu na severu Kosova, kada su 2024. ubijeni kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom i Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović, optuženo je 45 ljudi.
Dve i po godine kasnije izrečena je prva, prvostepena presuda u Prištini, protiv trojice optuženih, na šta imaju pravo žalbe.
U međuvremenu je obustavljen rad pošte, banke, ustanova socijalnih službi, Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za invalidsko i penzijsko osiguranje, koji su funkcionisali po sistemu Srbije u Severnoj Mitrovici.
Po tom sistemu i dalje samo funkcionišu obrazovanje i zdravstvo iako zvaničnici Kosova pominju i njihovu potencijalnu integraciju u tamošnje okvire.
Tome se protive Srbi na Kosovu, ali i zvanični Beograd.
Uoči izbora zatvorene su i ambulante u Srbici i Obiliću, na 10 kilometara od Prištine, a u mestima na severu Kosova na tablama železničkih stanica više nema ćiriličnih natpisa, već latiničnih i na albanskom.
Simboličan pokazatelj ko sada upravlja železnicom u svim delovima Kosova.
Svakodnevni život srpske manjine dodatno je zakomplikovan primenom Zakona o strancima.
Srbi koji rade, žive ili studiraju na Kosovu, a nemaju tamošnje papire moraće da se prijave za jednogodišnju boravišnu dozvolu.
Ali Kancelarija za Kosovo i Metohiju i pred ove izbore poziva kako Srbe koji žive na Kosovu, tako i raseljene da iskoriste pravo glasa.
Mala je verovatnoća da će ovi izbori preko noći promeniti položaj srpske zajednice, ali mogu da pruže priliku njihovim predstavnicima da se aktivnije angažuju u kosovskim institucijama, umesto da su van njih, smatra politikološkinja Emini.
Zavisiće, ukazuje ona, i od budućeg odnosa Srpske liste i kosovskih institucija i koliko je najveća lista predstavnika Srba spremna i sposobna da postepeno prevaziđe puko praćenje političkih direktiva iz Beograda i da se usredsredi na zastupanje interesa i svakodnevnih briga kosovskih Srba.
Nekoliko dana pre glasanja Prištinu je posetio Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, razgovarajući sa političkim vrhom Kosova i predstavnicima opozicije.
Kurti je zatražio da EU Kosovu dodeli status kandidata, a Srpska lista odlučnije angažovanje u zaštiti prava srpske zajednice i formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), dogovorene Briselskim sporazumom još pre 13 godina.
„U Prištini sam kako bih potvrdio kontinuiranu podršku EU Kosovu“, poručio je 3. juna.
Dijalog Beograda i Prištine se duže od decenije vodi pod okriljem EU, ali je godinama u zastoju.
Politikološkinja Emini ne očekuje značajan napredak, ne samo zbog političke situacije na Kosovu, već i zbog šireg regionalnog i međunarodnog konteksta u kojem su podsticaji za napredak trenutno veoma slabi.
Sumnja i da će sami izbori da će razrešiti postojeće političko stane na Kosovu.
„Postoji realan rizik da će Kosovo nastaviti da ciklično prolazi kroz izbore bez postizanja dugoročne stabilnosti“, zaključuje.
Grafike: Teodora Ćurčić, BBC novinarka
Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Lokalni izbori na Kosovu: Ključne stvari koje treba da znate
- Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
- Severna Mitrovica posle izbora: Život između čekića i nakovnja
- Prvostepene presude za Banjsku: Doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora
- Bolton za BBC: Evropa nije podržala razmenu teritorija Srbije i Kosova
- Tužilaštvo u Hagu traži 45 godina zatvora za Tačija, on tvrdi: ‘Nevin sam’
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
