Otvaranje olimpijskih igara, onih letnjih posebno, je postalo elitna takmičarska disciplina. Događaj sam po sebi. Sve je počelo u Barseloni, pre dve decenije. Fenomenalno, sećate se? Onda su palicu u kreiranju vrhunskog spektakla preuzeli Atlanta i Sidnej. Kada je na red došla Atina, činilo se da je tu kraj. Ne može bolje. A, Peking? Čudo nad čudima. O ukusima rasprave nema, ali ono što je u petak uveče u Londonu zamislio i sa hiljadama volontera ostvario reditelj Deni Bojl (oskarovac, Milioner iz blata) je bilo impresivno.
Šteta što ovaj majstor nije imao adekvatnu podršku i u reditelju televizijskog prenosa. Premalo je bilo slika reakcije u publici, minimalno krupnih kadrova sportista i važnih gostiju, pristiglih iz celog sveta. Nedovoljno onih jedinstvenih detalja za prepričavanje… Da li su, recimo, Toma i Dragica Nikolić pevali Hej Džud u sveopštom horu sa Polom Makartnijem? Da li je kraljica Elizabeta, sem što je uredno čistila svoje nokte, malo, tokom predstave, i zadremala? Da li su Đoković i Šarapova odigrali ‚‚stiskavac‚‚ u tami onog veštačkog parka? Da li, da li je…
E, da je tamo bio i malo im pripomogao naš Vesko Grozdanić. Velemajstor za vešto varanje gledalaca, stvarajući im iluziju da su, dok udobno sede ispred svog televizora, u realnom vremenu i prostoru, zapravo negde daleko, svedoci i učesnici događanja za večno pamćenje.
I, eto, prilike da govoreći o ovom vrhunskom profesionalcu nacionalnog televizijskog servisa, izrazim ushićenje što su na istom, konačno, posle ko zna koliko godina promašaja u kreiranju specijalnih programa, odustali od onog njihovog, tako prepoznatljivog, palanačkog i i jeftinog načina.
Dugo se tamo neko ( mogu da se zakunem i ko je to bio) zadovoljavao da smisli dobar i efektan naslov za taj programski segment. a onda su sve u svoje ruke redovno preuzimali poslu, u svakom smislu, nedorasli diletanti. I sve je, iz godine u godinu, ličilo na pičvajs pod šatrom na seoskoj svetkovini: poznati, šatro, pevači, smušeni voditelji, zbunjeni gosti, bombardovani imbecilnim konstatacijama domaćina, i, povrh svega, stuipidne nagradne igre po formuli – ‚‚kum kumici, vuče žicu kroz guzicu‚‚.
Sada je kompletan drugi kanal RTS (uz asistenciju prvog, kada je to neophodno) posvećen isključivo događajima na Igrama. Tako i treba u poslu koji podrazumeva praćenje najvećih i najvažnijih okupljanja sportista sveta i njihovih, često istorije dostojnih, okršaja.
A, nostalgičarima (ubeđen sam da takvih još ima) za spomenutim programima sa pevanjem i glupiranjem, eno svake večeri emisije Šesti krug. Svevremeni i u tom smislu nepromenjivi domaćin Dejan Pantelić će već nešto, za njihovu dušu, prirediti. Nema odbrane od toga. Ne pomaže ni koleginica mu Danilović, ni odabrani gosti… Na sreću, sve, relativno, krako traje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
