Reč je o presedanu, s obzirom da predstavnici dva beogradska kluba, ujedno i najuspešnija fudbalska kolektiva u zemlji, veoma često komentarišu sudijske odluke, a ovo je prvi put da su sankcionisani zbog toga. Stoga je, sa punim pravom se može reći revolucionarna odluka FSS, izazvala polemike da li je opravdana, odnosno da li će biti učinkovita. O prvom segmentu, to jest opravdanosti se svakako može polemisati, a praksa je veoma brzo potvrdila da od učinkovitosti nema ništa. Dokaz za to je činjenica da se fudbalski klub Partizan oglasio odmah po obelodanjivanju kazne najavivši tužbe na tu odluku, i tom prilikom ponovio neke konstatacije iz spornog saopštenja koje se u najkraćem svode na to da su „crno-beli“ diskriminisani. Predsednik FK Partizan Milorad Vučelić iako je dobio uslovnu kaznu zabrane obavljanja funkcije u fudbalu nije se libio da odluku Disciplinske komisije FSS nazove „povratkom verbalnog delikta“. Samim tim, jasno je kao dan da odluka FSS nije uplašila nikog već je samo dodatno potpalila vatru. O pravednosti odluke se može diskutovati jer su Zvezda i Partizan kažnjeni sa oduzimanjem po dva boda. Zbog specifičnog trokružnog modela po kojem se igra Super liga ( pred treću fazu se svim timovima oduzimaju po tri boda) Zvezdina prednost nad Partizanom će ostati ista ali bi se smanjila bodovna razlika između „crno-belih“ i trećeplasiranog Radničkog iz Niša. Kada se to sagleda vidi se da je u suštini kažnjen samo Partizan a Zvezda samo na papiru. To je nešto što sigurno neće doprineti stvaranju autoriteta Fudbalskom savezu Srbije, a što bi trebalo da bude cilj izrečenih kazni.

Svakako najvažniji razlog zbog koga FSS ne uživa autoritet kod srpskih superligaša je činjenica da tvrdoglavo odbija da prvo „počisti u svom dvorištu“ a tek nakon toga krene sa sankcionisanjem klubova. Svi koji prate fudbalsko društvo najboljih u Srbiji znaju da je suđenje katastrofalno loše, da naše „iskusne“ sudije veoma često prave kardinalne greške, favorizuju one klubove za koje smatraju da imaju podršku u vrhu fudbalskog saveza, sudijske organizacije ali i države, i da su u priličnom broju slučajeva progledali kroz prste favoritima i privilegovanima ali i oštetili takozvane „male klubove“ (kateogrija u koju se ubrajaju svi srpskoligaši izuzev „večitih rivala“ iz Beograda i donekle novosadske Vojvodine). Dok ne reše to ključno pitanje čelnici FSS neće steći poštovanje klubova i navijača, iako to žarko žele. Takođe, kazne koje se izriču moraju biti „ni po babi ni po stričevima“ a praksa pokazuje da u ovom trenutku to nije slučaj.

Evidentno je da FSS pokušava da kopira UEFA i nametne strahopoštovanje srpskim klubovima po principima i metodama evropske kuće fudbala. Međutim, u ovom trenutku, čelnici našeg saveza svetlosnim godinama su daleko od autoriteta UEFA. Tako će biti sve dok FSS ne iskoreni nestručno suđenje i favorizovanje privilegovanih klubova.