Postoji bojazan da će uskoro ista sudbina zadesiti njih još toliko.

Ti radnici smatraju da su prevareni s obzirom da im je prilikom sporazumnog raskida ugovora sa PKB-om u pisanoj formi garantovano da će nastaviti sa radom posle privatizacije kod novog poslodavca. Prekobrojni tvrde da bi da im je rečeno da Vlada Srbije ne može garantovati da će biti zaposleni na duže staze kod novog vlasnika, većina njih uzela otpremnine, tražila novi posao a ne umesto toga potpisala ugovor na svega pet meseci. Tvrde da su svesno prevareni, iskorišćeni da za novog poslodavca obave tekuće neophodne poslove na dobrima PKB a čim su sa tim završili, postali su višak. Kada je već bilo poznato da je imovina PKB-a prodata Al Dahri, sa svim zaposlenima su raskinuti ugovori o radu na neodređeno vreme i isplaćene otpremnine kako je zakonski regulisano. Međutim, u sporazumnom raskidu ugovora je navedeno da će svi nastaviti rad nakon privatizacije kod novog vlasnika. Tako je 1.700 zaposlenih potpisalo ugovore na određeno vreme. Epilog je 300 faktički otpuštenih radnika i još toliko koji strahuju da ih čeka ista sudbina. U Al Dahri i PKB ćute i ne objašnjavaju zašto zaposlenima ugovori o radu nisu produženi.

Pojava navodno prekobrojnih radnika kao i gašenje proizvodnje voća i povrća, fabrike stočne hrane i farme koka nosilja od strane privatnog poslodavca pokazuju da je privatizacija PKB bila pogrešan potez. Da je preduzeće ostalo u državnom ili gradskom vlasništvu svi zaposleni bi i dalje bili na svojim radnim mestima a PKB bi i dalje uspešno poslovao. Zadovoljni bi bili i Beograđani jer bi po veoma pristupačnim cenama mogli da kupuju kvalitetne i sveže proizvode. Umesto toga radnici se otpuštaju a sudbina tog preduzeća je neizvesna. Podsećanja radi, novi poslodavac je dužan da se tri godine bavi osnovnom delatnošću firme koju je kupio a posle toga može da je promeni. U „najboljem“ slučaju PKB će nastaviti da se bavi samo agrarom, što navodno jedino interesuje njegove vlasnike iz Emirata, a u najgorem će preduzeće nestati a na zemljištu gde se nalazi će biti podignut stambeno-poslovni kompleks što nudi unosnu zaradu onom koji ga bude gradio. Da PKB ne treba prodavati upozoravala je stručna javnost ali šta vredi kada aktuelna neoliberalna vlast predvođena Aleksandrom Vučićem „zna bolje“. Ali to, „zna bolje“ samo na papiru naravno. Rezultati privatizacije i politike subvencija privatnim poslodavcima aktuelne vlasti, ali isto tako i one pre nje, su katastrofalni a otpušteni radnici, kao u slučaju PKB, „kolateralna šteta“.

Takođe, PKB treba da bude primer radnicima u drugim preduzećima koja dobro posluju a vlast planira da ih proda. A takvih svakako ima. Jedini pouzdan način da sačuvaju radna mesta i na taj način obezbede egzistenciju svojim porodicama je da se pobune protiv privatizacije svim legalnim sredstvima i da u toj borbi zatraže solidarnost drugih radnika i sindikalnih organizacija.