On je dodao da će tokom sanacije biti zavarene naprsline i pregledani šrafovi kako bi se sprečili „dinamički udari“ koji izazivaju naprsline. Prema Drobnjakovim rečima naprslina je uočena tokom poslednjeg redovnog pregleda Gazele koje to preduzeće obavlja na svakih mesec do mesec i po dana. Generalni direktor Puteva Srbije je objasnio da je do naprslina došlo zbog oštećenja na izolaciji koju su uzrokovale voda, mraz i soli.

– Most Gazela star je 40 godina, nastavio je Drobnjak, i projektovan je da preko njega dnevno prolazi 40 do 50 hiljada automobila a ne oko 150 do 160 hiljada kao što je to slučaj u ovom trenutku. Zbog radova na mostu teretni saobraćaj iz pravca Beograda ka Novom Beogradu pre mosta Gazela preusmerava se na alternativni pravac Kružni put R-251 i Obilaznicu oko Beograda. Kamioni se od Bubanj potoka, usmeravaju pravcem Straževica – Orlovača – Sremčica – Ostružnica – Novi most – Surčin – Autoput Beograd – Zagreb. Kamioni koji idu na Pančevački most usmeravaju se na obilaznicu oko Kalemegdana.

U izjavi za Danas Zoran Drobnjak, generalni direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije najavio je da će 11. februara putovati u London na razgovore sa direktorima EBRD vezano za kreditiranje rekonstrukcije mosta Gazela na koju se čeka već dve godine. On je istakao da u slučaju da bord direktora EBRD odobri Akcioni plan raseljavanja nehigijenskog naselja ispod Gazele radovi bi mogli da počnu u martu. Drobnjak je podsetio da bi rekonstrukcija Gazele trebalo da košta oko 60 miliona evra. Nakon što bord direktora EBRD prihvati Akcioni plan trebalo bi da usledi zaključenje ugovora sa Štrabakom koji je posao rehabilitacije tog mosta dobio na tenderu. Domaće preduzeće Mostogradnja biće podizvođač radova. Ranije je najavljeno, da će tokom rekonstrukcije za saobraćaj biti otvorene po dve kolovozne trake u oba smera Kada se bude radilo asfaltiranje kolovoza na mostu biće zatvarana po jedna strana.

EBRD i Evropska investiciona banka odobrile su 2007. godine kredite Javnom preduzeću Putevi Srbije za finansiranje radova na Gazeli i prilazniom putevima, a uslov za oba kredita je bilo preseljenje Roma koji su živeli u blizini mosta. EIB je ugovorila početni zajam od 25 miliona evra za rekonstrukciju mosta Gazela a EBRD će obezbediti 16 miliona evra za popravku prilaznih puteva kao deo kredita od ukupno 80 miliona evra namenjenog i za finansiranje beogradske obilaznice.

Planirani radovi podrazumevaju obnovu mosta sa leve obale u dužini od 1.384 metra, obnovu mosta na desnoj obali u dužini od 2.145 metara, obnovu mosta iznad reke u dužini od 486 metara i obnovu mosta na petlji u dužini od 463 metra. Predviđeno je da se menja 2.000 tona armature. Biće skinuto 1.000 tona armature sa pešačke staze i postavljena nova, dok će armatura u samom „trupu“ mosta biti zamenjena. Radovi će obuhvatiti i petlju Mostar, površine 5.561 kvadrata. Reč je o prvoj rekonstrukciji Gazele od kada taj most povezuje Novi Beograd sa starim delom grada. Izgradnja mosta počela je 1966. godine, a završena 1971. godine. Planirano je da rekonstrukcija Gazele traje oko 18 meseci.

 

LDP: Hitna rasprava o mostu

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas zakazao je za danas (subota) u 11 časova, na zahtev odborničke grupe LDP-a u Skupštini Beograda, hitnu sednicu Gradskog veća, posvećenu problemu mosta Gazele i otklanjanju štete koju trpi glavni grad. Beograd je ugrožen, kao i cela Srbija, zbog propusta pojedinih ministarstava, a pre svega Ministarstva infrastrukture i JP Putevi Srbije, navodi se u saopštenju LDP.

Hitan zahtev za sazivanje sednice Odbora Skupštine Srbije za saobraćaj i veze, LDP je uputio i predsednici reubličkog parlamenta Slavici Đukić Dejanović, kao i predsedniku Odbora za saobraćaj i veze Velimiru Iliću. Zbog hitnosti problema, predloženo je da se sednica održi u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u ponedeljak, 1. februara.

Kretanje bezbedno

Dejan Kovačević profesor na Građevinskom fakultetu i savetnik u ministarstvu za infrastrukturu, kaže da je jedan od glavnih uzroka lošeg stanja Gazele neredovno održavanje. Od početka izgradnje na Gazeli 1971. godine nisu izvođeni nikavi radovi. Prema pravilima struke svake godine za održavanje mosta treba da se uloži 1,5 odsto od ukupne investicije koja je uložena u izgradnju. Ipak, Kovačević ističe da je kretanje po ovom mostu bezbedno.

– Neophodno je zavariti mesta gde su voda i so nagrizli čelične ploče. Prilikom zavarivanja najveće smetnje prave vibracije. S obzirom da teretna vozila prave najveće vibracije, njima je i zabranjeno kretanje – objasnio je Kovačević. B. Č. B.