Zagađenje 1Gojko Vlaović Foto: Miroslav Dragojević

Činjenica je da se Beograd, kao i drugi gradovi u Srbiji, suočava sa visokim stepenom zagađenosti svake zime kada se formira magla i nema jakog vetra. Aerozagađenje je tada intenzivno u nižim slojevima pa ga stoga najviše primećujemo i osećamo.

Pohvalno je što ekološka svest građana sve više jača i što se od nadležnih traži brza i pravovremena reakcija kako bi se otklonili negativni efekti koji nastaju zagađenjem. Potpuno je nekorektna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da povodom ovog slučaja postoji „kampanja širenja panike, koja je ponekad groteskna“. To što je veliko zagađenje i u Milanu, kako je primetio Vučić, nikako ne može da bude izgovor i opravdanje za veliku zagađenost na našim prostorima.

Ono što je najvažnije u borbi protiv zagađenja je jasno utvrditi šta ga je uzrokovalo. Na aerozagađenje u Srbiji dominantno utiče sa 57 odsto zastupljenosti dejstvo individualnih ložišta građana (grejanje na ugalj i drva) i manjih zastarelih toplana koje rade samo na ugalj. Na drugom mestu sa 13 odsto je uticaj industrije a tek na trećem drumski saobraćaj, sa „svega“ šest odsto a za koji mnogi misle da je osnovni problem zagađenja. Naravno, jeste problem što u Beogradu recimo ima duplo više automobila nego što je projektovano, sasvim je opravdano uvesti zabranu uvoza automobila sa „euro 3“ i „euro 4“ motorima, međutim time problem sa kojim se suočavamo neće biti rešen.

Sasvim je jasno da država mora proširiti mrežu daljinskog grejanja i sprovesti sveobuhvatnu gasifikaciju. Takođe, treba izgraditi i nove termo blokove u našim elektranama što će takođe blagotvorno da utiče na smanjenje zagađenja. To podrazumeva da država ulaže u Elektroprivredu Srbije čiji je vlasnik. Razvoj obnovljivih izvora energije je važan segment u borbi protiv zagađenja. Isto tako, nadležni redovno treba da kontrolišu aktivnosti industrije u Srbiji koja je u najvećoj meri u vlasništvu stranog kapitala, odnosno da proveravaju da li su postavljeni filteri koji smanjuju zagađenje vazduha. Uvođenje besplatnog gradskog prevoza bi definitivno smanjilo upotrebu automobila.

Za nabrojane projekte se naravno mora naći novac a najefikasniji način je veće oporezovanje onih koji ostvaruju enormne profite i reindustrijalizacija u cilju pokretanja privrede Srbije.