Kad statistika svuče bikini

Poenta ove izreke jeste da statistički podaci mogu delovati ubedljivo, ali da bez potpunih informacija često daju pogrešnu sliku stvarnosti.

U Srbiji je već više od decenije aktuelna vlast, uz pomoć prorežimskih medija, stvorila sliku da je srpska ekonomija najbolja u Evropi, da najbrže raste, da plate i penzije rastu brže nego bilo gde drugde i da građani Srbije nikada nisu živeli bolje nego danas. Čuli smo čak i tvrdnje da „penzioneri u Srbiji žive bolje od onih u Nemačkoj i Luksemburgu“.

Sve to prati već dobro poznati epitet da je Srbija „ekonomski tigar“.

Ove tvrdnje uglavnom se potkrepljuju jednim podatkom koji već duže od decenije slušamo: rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Tačno je da je u pojedinim kvartalima, pa i godinama, rast BDP-a u Srbiji bio među najvišima, a ponekad i najviši u Evropi. To se moglo videti i u podacima Eurostata.

To pokazuju i najnoviji podaci Eurostata, prema kojima je Srbija u prvom kvartalu ove godine zabeležila najveći rast BDP-a u odnosu na zemlje Evropske unije (EU), barem prema prvim procenama koje je taj evropski statističar objavio, budući da podaci iz evropskih zemalja i dalje pristižu. I državni zvaničnici se tim podatkom uveliko razmahuju po medijima.

Međutim, kada se „bikini svuče“, stvarnost ne izgleda baš onako kako je predstavljaju državni zvaničnici. Pa ni sam rast BDP-a.

Pre svega, treba istaći da je Srbija bila, a dobrim delom je to i danas, jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. Njen ekonomski razvoj polazio je sa niske osnove, pa svaki napredak u privredi, u statistici pravi mnogo veći skok nego što bi to bio slučaj u razvijenim zemljama.

Druga važna stvar jeste da rast BDP-a ne znači automatski i bolji životni standard građana. Dok vlast često ističe rast ukupnog BDP-a, stvarni životni standard mnogo vernije pokazuje BDP po glavi stanovnika. A prema tom kriterijumu Srbija se i dalje nalazi među najsiromašnijim zemljama Evrope, što takođe pokazuju podaci Eurostata.

Upravo taj podatak, kao i mnoge druge poput BDP-a po glavi stanovnika prema kupovnoj moći, medijalne zarade, stope rizika od siromaštva ili odnosa cena stanova i kirija prema prihodima, državni zvaničnici uglavnom prećutkuju.

Jer kada bi se posmatrao čitav skup tih pokazatelja, teško bi opstala slika da se „nikada nije živelo bolje“, slika koja je izgrađena na jednom statističkom podatku.

Aktuelni režim uzima samo one statističke pokazatelje koji mu idu naruku kako bi građanima predstavio sopstveni uspeh.

To je nedavno učinila i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, izdvojivši iz nemačkog istraživanja „Data Pulsa“ jedan pozitivan podatak, na osnovu kojeg je, uz lošu intepretaciju, zaključila da penzioneri u Srbiji žive bolje od onih u Nemačkoj i Luksemburgu.

Na to je reagovao i sam „Data Puls“, tražeći od portala Danas da objavi celokupno istraživanje, a koje je, zapravo, pokazalo da penzioneri u Srbiji imaju najniže penzije u Evropi i da one pokrivaju tek oko tri četvrtine troškova života.

Niko ne tvrdi da plate i penzije ne rastu, niti da se životni standard građana ne poboljšava. Ali taj napredak se odvija sporo, toliko sporo da se Srbija i dalje nalazi pri dnu gotovo svake evropske lestvice.

Siromašni ostaju siromašni ili postaju još siromašniji jer inflacija nagriza svaki rast. Oni prosečni ostaju na proseku, u neprestanoj trci sa rastom cena, dok bogati, naročito oni bliski vlasti, postaju još bogatiji.

Zato i ne čudi što državni zvaničnici i svi oni bliski aktuelnom režimu govore da je Srbija ekonomski najuspešnija. Možda to običan građanin ne vidi kada otvori novčanik, ali vide oni kada pogledaju svoje bankovne račune, stanove, automobile i imovinu.

Svako, na kraju, polazi od sebe. Pa tako i govori.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.