Keš krediti porasli za 24 odsto za godinu dana: Građani osnovnu potrošnju sve češće finansiraju zaduživanjem

Građani Srbije zadužuju se sve više po osnovu gotovinskih, odnosno keš kredita. Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS) za maj 2026. godine, ukupno stanje keš kredita dostiglo je oko 991,5 milijardi dinara, što je za gotovo četvrtinu, odnosno 23,7 odsto više nego godinu dana ranije.

Samo u jednom mesecu ukupan dug građana po ovom osnovu povećan je za više od 16 milijardi dinara. Istovremeno, banke su samo tokom maja odobrile novih 67,3 milijarde dinara gotovinskih kredita. Iako je to nešto manje nego u aprilu, i dalje je reč o veoma visokom nivou zaduživanja.

Najvažnije je to što gotovinski krediti već duže vreme predstavljaju glavni pokretač rasta ukupnog zaduživanja stanovništva. Danas se gotovo svaki drugi dinar koji građani duguju bankama odnosi upravo na keš kredite, dok gotovo dve trećine svih novih kredita koje banke odobre građanima čine nenamenski gotovinski krediti.

Trend je posebno izražen u poslednje dve godine. Podaci pokazuju da je od maja 2024. do maja 2026. godine stanje gotovinskih kredita poraslo sa 688,5 na 991,5 milijardi dinara, odnosno za čak 303 milijarde, što predstavlja rast od oko 44 odsto.

To znači da građani iz godine u godinu sve češće posežu za keš kreditima, koji se uglavnom koriste za potrošnju, refinansiranje starih dugova ili pokrivanje tekućih troškova, a ne za kupovinu nekretnina ili druge investicije.

Međutim, prema oceni stručnjaka, ovo za sada nije toliki razlog za brigu, jer domaćinstva u Srbiji još nisu ušla u zonu sistemske prezaduženosti. Bankarski sektor je i dalje stabilan, a broj problematičnih kredita ostaje nizak.

Ono što zabrinjava jeste da gotovinski krediti rastu gotovo duplo brže od plata.

Dok je prosečna neto zarada u aprilu ove godine bila veća za 11,5 odsto nego godinu dana ranije, ukupno stanje gotovinskih kredita u aprilu poraslo je za 22,9 odsto.

Jednostavno rečeno, dug građana raste gotovo dvostruko brže od njihovih primanja. To još ne znači da su građani prezaduženi, ali jeste upozorenje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem.

Ako se taj trend nastavi, sve više građana moglo bi da ima problem sa otplatom rata. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da najveći rizik trenutno nije ukupan nivo zaduženosti građana, već činjenica da se rast sve više oslanja na nenamenske, neobezbeđene gotovinske kredite, koji su po pravilu rizičniji od stambenih zajmova.

Da sumiramo, Srbija još uvek nije ušla u fazu prezaduženosti stanovništva, ali podaci pokazuju da se kreće u pravcu koji zahteva mnogo veći oprez nego prethodnih godina.

Upravo na to je ukazao i MMF u svom izveštaju, koji navodi da Srbija trenutno nema problem sa bankama niti sa prezaduženošću građana, ali upozorava na to da krediti stanovništvu rastu veoma brzo, a da država to dodatno podstiče kroz program garantovanih stambenih kredita za mlade, zbog čega smatraju da taj program ne treba dodatno širiti.

Još jedan zanjimljiv podatak koji je objavio Republički geodetski zavod (RGZ) za prvi kvartal ove godine pokazuje da se od ukupno kupljenih stanova svega 32,7 odsto finansira  stambenim kreditom, što znači da se čak 67,3 odsto stanova kupi bez kredita, odnosno za keš.

Da li će se trend rasta keš kredita nastaviti?

Profesor Ekonomskog fakultetu u Kragujevcu u penziji Veroljub Dugalić za Danas kaže da to što rastu keš krediti je iznuđeno.

„Keš kreditima se plaća i letovanje i zimovanje, pa kad počne školska godina tim kreditima se kupuje školski pribor… jer nema ograničenja u pogledu namene tih sredstava. To je iznuđeno i jako opasno“, upozorava Dugalić.

Kako pojašnjava, kada uzmete stambeni kredit, zna se tačno za šta ste ga uzeli – nećete plaćati stanarinu već rešavate životni problem.

„Međutim, keš kreditima se plaća mnogo toga i olako se troši, a kada se olako zadužujete, teško vraćate te dugove. To je velika opasnost i za banke, ali, pre svega, za građane“, napominje naš sagovornik.

Dugalić poručuje da je ovaj rast keš kredita, koji se uzimaju za neke osnovne životne potrebe, odraz našeg životnog standarda.

„Uzmete keš kredit da biste otišli na more ili da biste kupili nešto za kuću, dakle neka osnovna pitanja ljudi rešavaju keš kreditima. To je samo pokazatelj opšteg standarda u kom većina građana živi, tačnije, pokazuje bedu u kojoj većina građana Srbije živi“, ukazuje on.

Ako se ovakav trend rasta keš kredita nastavi, Dugalić smatra da će morati nešto da se promeni.

„Međutim, nema puno opcija. Možda može NBS da uvede neka privremena ograničenja, ali trajno rešenje je samo rast standarda. Nama nije problem rata, već plata. Problem nam je opšti standard jer kada nemate dovoljno novca iznuđeno uzimate keš kredite. Ljudi često nemaju drugi način da reše neka pitanja“, navodi on.

Poražavajuće je, smatra on, da keš krediti tako rastu, ali po svemu sudeći možemo da očekujemo nastavak tog trenda.

„U dogledno vreme teško je očekivati neki porast standarda, pa se može očekivati i rast takvih kredita. Banke mogu to da ograniče, ali njihov interes je da daju kredite, one nisu filantropske institucije, njihov posao je da se vi zadužite“, zaključuje Dugalić.