Tabaković: NBS iz dobiti u 2025. prenosi u republički budžet 33,7 milijardi dinara

Ona je da sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rekla da će ostali iznos dobiti biti raspoređen tako da će 10 odsto biti preneto u osnovni kapital, a 20 odsto u posebne rezerve centralne banke.

Odbor je prihvatio više izveštaja o poslovanju i rezultatima rada NBS i monetarnoj politici.

Tabaković je istakla da je NBS monetarnu politiku vodila oprezno i dosledno, uskađeno sa ekonomskim merama Vlade Srbije, a rezultat toga je prosečna inflacija od 3,8 odsto u 2025. godini, pri čemu je međugodišnja inflacija od septembra bila ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto.

Dodala je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine smanjena na 2,7 procenata i da se vratila na nivo pre energetske krize.

Uspesi NBS su, kako je rekla Tabaković i to što je sačuvana stabilnost dinara, povećane devizne rezerve i rezerve zlata, a problematični krediti su na istorijskom minimumu.

„Zlato i devizne rezerve nisu stvar prestiža već sigurnost zemlje i prostor da u teškom trenutku odlučujemo sami, u skladu sa svojim interesima. Njihova svrha je da zemlji obezbede likvidnost, poverenje i pravovremenost delovanja onda kada su međunarodna tržišta nestabilna“, rekla je Tabaković.

Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić kazao je da NBS radi u korist banaka, što pokazuje dobit banaka u prošloj godini od 1,6 milijardi evra, dodajući da građani preživljaju od najskupljih keš kredita, koji su za godinu dana porasli 23,5 odsto.

Nikezić je naveo da prosečna porodica u Srbiji duguje 3.500 evra za kredite.

„Svaka mera NBS dovede do rasta dobiti banaka. Kažete da sve radite u korist građana, meni se čini da radite u korist banaka, a ne u korist korisnika bankarskih usluga što je vaša odgovornost. Kako žive građani utvrđuje i najavljena novčana pomoć pred izbore svim punoletnim građanima na jesen“, rekao je Nikezić.

Dodao je da su osnovne funkcije NBS kontrola cena i inflacija, te smatra da guvernerka Tabaković u predstavljanju izveštaja nije spomenula cene energenata, koje, prema njegovim rečima, značajno utiču i na inflaciju i cene svih proizvoda u zemlji.

„Srbija godinama ima najveću cenu goriva u regionu. Pre dva dana čuli smo od predsednika države Aleksandra Vučića da cena goriva treba da bude 247 dinara. Zašto bi Srbija trebala da ima tu cenu, zašto građani Srbije plaćaju danas 220 dinara gorivo, a Švedska 190 dinara, Severna Makedonija 150 dinara“, upitao je on.

Nikezić je dodao je to zato što se plaća najveća akciza na gorivo.

„Ne postoji ni jedan opravdan razlog da građani i srpska privreda plaćaju jednu od najvećih cena goriva u Evropi i to je ono što NBS treba da upozorava i da traži da se vodi računa o akciznoj politici“, rekao je on.

Ocenio je da je slična situacija sa cenom struje.

„Zbog havarije celog energetskog sektora, javašluka, koruptivnih dilova mi smo imali povećanje cene struje 120 odsto za proteklih 15 godina, najviše od svih evropskih zemalja, to je nešto o čemu NBS treba da vodi računa“, rekao je on.

Poslanik SSP Peđa Mitrović je naveo da stopa rasta BDP-a od 3,5 odsto nije dovoljna za rast dohotka i životnog standarda i ocenio da je Srbiji potreban rast od pet-šest odsto.

Pitao je Tabaković kako NBS procenjuje planirane nedovoljne stope raste BDP-a u narednom periodu.

„Krize u svetu nisu izgovor da se u Srbiji 10 godina ne sprovode neophodne reforme i popravljaju uslovi za poslovanje“, kazao je Mitrović.

Poslanik Mi-glas iz naroda Dragan Stanojević naveo je da je potrebno da NBS unapredi kontrolu poslovanja banaka.

„Oni izmišljaju raznorazne troškove, u Evropi nije kao kod nas. Oni izvlače novac i plaćaju matičnim bankama. Mislim da možete da na to utičete mnogo više“, poručio je on guvernerki.