Inflacija u junu značajno niža nego pre godinu dana: Da li građani to vide u svom novčaniku?

Međugodišnja inflacija u Srbiji bila je 2,7 odsto u junu, što je među nižima u Evropi, saopšteno nakon sednice Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda.

Iako zvanični podaci o inflaciji još uvek nisu objavljeni, ovaj jedan podatak privukao je pažnju javnosti. Podsetimo, u maju je inflacija iznosila 3,5 odsto, odnosno u junu je, prema saopštenju kabineta premijera Macuta, bila za 0,8 procentnih poena niža. Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor Vlade Srbije na pitanje u vezi sa rastom cena u junu i velikim usporavanjem međugodišnje inflacije u odnosu na prethodni mesec.

U junu prošle godine, inflacija je bila izuzetno visoka i iznosila je 4,6 odsto, pa tako na prvi pogled, podatak da je međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine bila na 2,7 odsto,  može da ostavi utisak da su cene naglo počele da padaju.

Međutim, pad stope inflacije ne znači da su cene niže nego ranije. Naprotiv, cene su i dalje više nego pre godinu dana, samo rastu sporijim tempom.

Da bi se razumelo zbog čega je došlo do tako izraženog usporavanja, potrebno je objasniti kako se inflacija uopšte obračunava. Međugodišnja inflacija pokazuje koliko su cene u jednom mesecu više ili niže u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Dakle, inflacija od 4,6 odsto u junu 2025. godine predstavljala rast cena u odnosu na jun 2024, pa tako i inflacija od 2,7 odsto u junu ove godine predstavlja rast cena u odnosu na jun prošle godine.

Zbog toga pad inflacije sa 4,6 na 2,7 odsto ne znači da su cene vraćene na nivo iz 2024. godine. Naprotiv, cene su prvo porasle za 4,6 odsto, a zatim su na taj već viši nivo dodale još 2,7 odsto. Upravo zbog te prošlogodišnje visoke baze, junska inflacija ostavlja utisak velikog poboljšanja.

Ako pogledamo podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS), vidimo da je prošle godine inflacija porasla sa 3,8 odsto u maju na 4,6 odsto u junu 2025, dok su cene samo u tom jednom mesecu porasle za 0,9 odsto u odnosu na maj.

Najveći doprinos tom povećanju dale su pojedine velike potrošačke kategorije poput hrane i bezalkoholnih pića sa rastom od oko 1,7 odsto, rekreacije i kulture sa 2,2 odsto, transporta sa rastom od oko 0,9 odsto i drugih kategorija.

Ipak, ono što je najvažnije, na godišnjem nivou posebno su se istakle pojedine stavke hrane, a najviše voće, čije su cene bile više za preko 30 odsto kada se porede dva juna, dok su pojedine administrativno regulisane usluge, poput poštanskih, zabeležile još izraženiji rast preko 50 odsto.

U junu ove godine situacija je očigledno bila drugačija. Pre svega, u poređenju sa prethodnom godinom nije došlo do tako snažnog talasa novih poskupljenja. Čak i ako su pojedine cene nastavile da rastu, njihov rast bio je znatno blaži nego u junu 2025.

Primer baznog efekta

Bazni efekat je jedan od najvažnijih pojmova za razumevanje inflacije. Ako uzmemo za primer da je indeks cena u junu 2024. iznosio 100. Godinu dana kasnije, zbog snažnog talasa poskupljenja, porastao je na 104,6. To odgovara inflaciji od 4,6 odsto.

Ako u junu 2026. indeks poraste na 107,4, inflacija će iznositi 2,7 odsto.

Dakle, cene su u obe godine rasle. Razlika je u tome što su u prvoj godini porasle mnogo brže nego u drugoj. Zbog toga ekonomisti naglašavaju da pad inflacije ne znači pad cena, već usporavanje njihovog rasta.

Koliki je doprinos svake pojedinačne kategorije u junu 2026. biće moguće precizno oceniti tek na osnovu detaljne strukture indeksa potrošačkih cena koju objavljuje RZS. Tada će biti jasno da li su usporavanje najviše povukli hrana, gorivo, energija, usluge ili neka druga grupa proizvoda.

Ekonomista Saša Đogović za Danas objašnjava da je pored izuzetno visoke baze iz juna prošle godine, na snižavanje cena najviše uticala prehrambena industrija.

On navodi da je u junu došlo do određenih snižavanja cena nafte.

„To ublažavanje cena u energetskom sektoru bi objasnilo tu mesečnu inflaciju“, kaže Đogović.

S druge strane, ovogodišnje bolje prilike u voćarstvu su vrlo verovatno dovele do toga da su cene niže nego u istom periodu prošle godine, pojašnjava on.

Đogović podseća da smo prošle godine imali trešnje čija je cena išla i do 1.500 dinara.

„Ova godina je već druga priča, bili su bolji vremenski uslovi, a bolje klimatske prilike su povoljnije uticale na rod i svakako da su zbog toga i cene niže“, napominje.

Međutim, Đogović ukazuje da će inflacija sigurno da se intenzivira od septembra ove godine.

„Baza za poređenje u tim mesecima će ostati znatno niža zahvaljujući prošlogodišnjim plafoniranim trgovačkim maržama. Uz rast cene struje koja se očekuje, to će neminovno dovesti do povećanja inflatornih tokova u tom periodu“, naglašava naš sagovornik.

Ovo u junu je sezonskog karaktera, dodaje Đogović, upravo zbog segmenta poljoprivredne proizvodnje, a pre svega, voćarstva.

„Pored toga, tu su i cene kafe koje su prošle godine bile izuzetno visoke, dok je sada došlo do preokreta na tom polju. Tu su i šećer, slatkiši, deserti, kakao, čokolada… cela ta grupa je sigurno imala uticaja na sniženje cena pa je i to bio jedan od faktora“, zaključuje on.