Fric je bio dugogodišnji basista slavne pulske pank grupe i odlučio se da napiše knjigu u kojoj će prikazati svoje odrastanje i angažman u bendu koja je jedan od najznačajnijih predstavnika pank scene nekadašnje Jugoslavije.

Oko pedesetak prisutnih na promociji, a bilo bi ih svakako više da dan nije bio sparan i vreo, nije zažalilo što se odlučilo da sasluša Fricovu priču na plus 35 stepeni u prostoru u kome su KUD Idijoti imali priliku da nastupaju na zadovoljstvo beogradske pank publike. Ono što je najupečatljiviji utisak promocije je Fricova brutalna pankerska iskrenost. Neko ko ne okleva da ono što misli bez zadrške i kaže ne mareći da li će to nekom zasmetati a sa druge strane iskazuje ljudskost prema svima i iako je nesumnjivo slavan nikoga ne gleda sa visine, mora da dobije potpuno zasluženo poštovanje.

Bez dlake na jeziku Fric je ispričao da ga ne interesuje ni džez ni bluz ni pomodni rok već samo muzika koja je nastala pod uticajem čuvenih Ramonsa. Takođe, Fric se ne libi da kaže da su KUD Idijoti prvi istinski pank bend na prostorima bivše Jugoslavije te da su bendovi koji su se pojavili pre njih poput Parafa ili Pekinške patke bili grupe koje prate trendove jer već drugi njihovi albumi sa pankom nisu imali nikakve veze.

Otvoreno je pričao i o KUD Idijotima kao opozicionom bendu u Hrvatskoj tokom 90-tih kada su se protivli politici Franje Tuđmana i nisu krili svoju antifašističku orijentaciju i naklonost prema partizanskom pokretu u Drugom svetskom ratu. Prisustvovao sam mnogim promocijama ali moram da priznam da mi nijedna nije držala pažnju od prvog do poslednjeg minuta kakav je slučaj bio sa ovom na kojoj je predstavljena knjiga Dr.Frica.

Posebno su dirljivi ali opet potpuno iskreni bili trenuci kada je Fric pričao o frontmenu Idijota preminulom pevaču tog pulskog benda Branku Črncu Tusti, velikom sindikalnom borcu i neumornom pankeru koji je u taj supkulturni pokret uplovio iz hipi voda. Interesantno je bilo slušati i o razlazu između Frica i Saleta Verude, osnivača Idijota nastalog zbog koncepcijskih razlika u shvatanju muzičkog angažmana, ali i odnosu međusobnog poštovanja iako ta dvojica nekadašnjih kolega iz benda više ne komuniciraju jedan sa drugim. Slušajući pažljivo izlaganje Dr. Frica shvatio sam da su u pravu svi oni koji tvrde da je on bio glavni politički ideolog benda i rodonačelnik njene levičarske orijentacije, ne umanjujući time ni za pedalj Tustinu, Saletovu i Pticinu privrženost borbi za socijalnu pravdu i jednakost.

Činjenica da će biti održan veći broj promocija knjige širom Srbije a posle nekih su i koncerti benda koji obrađuje muziku Idijota a zove se Lutke na koncu je nešto što predstavlja platformu za okupljanje pankera, prilika da se upoznaju sa istinskim vrednostima pokreta kome pripadaju kao i šansa za resetovanje pomalo uspavane pank scene na našim prostorima.