Ova nalepljena poruka na više lokacija u Beogradu i, naravno, ispred zgrade pomenute televizije, neodoljivo me podsetila na grafite koji su se početkom ratnih devedesetih pojavljivali svuda, na zidovima institucija, zgradama, tarabama – Ovo je Srbija – dok jednom neko pametan i domišljat nije dopisao: Budalo ovo je pošta!

Takve budale 30 godina kasnije, osokoljene izjavama aktuelnog predsednika države, ponovo dižu glavu, da svojim objavama dele društvo na podobne i nepodobne, proteruju, zastrašuju, prete….

Improvizovana granična tabla i rampa sa rezolutnom obavesti: „Napuštate Republiku Srbiju, dobro došli u Luksemburg“ i petsto letaka sličnog sadržaja „Republika Srbija doviđenja, dobrodošli u Luksemburg“ ubačenih preko ograde TV N1 deo su neprekidnih najava i očiglednog plana Aleksandra Vučića, da utiša novinare ove nezavisne televizijske kuće koja je u informativnim sadržajima preuzela agendu javnog servisa: Vaše pravo da znate sve!

Pošto je to pravo oduzeo RTS, malo zaslugom podguznica iz unutra, a dosta pretnjama i ucenama spolja i pošto je javni servis, njegov informativni deo, pretvorio u simbionate države i partije oličene u njemu lično, naravno da mu smeta svaki disonantan ton u odnosu na njegovu propagandu laži i, naravno, da je kao vrhovni pastir, svoje naprednjačke i navijačke ovčice usmerio ka „Šolak-Đilasovoj“ „američkoj“ „izdajničkoj „televiziji i time, nedvosmisleno, pokazao da ga zabole uvo i za dijalog, poboljšane izborne uslove, da ga nimalo nije briga za pluralizam, a kamoli za slobodne medije.

On određuje ko su najbolji mediji, određuje pravila igre u kojima ih favorizuje i finansira parama svih građana, da bi bezobalno lagali i blati koga on poželi ili na koga se požali. Jer zna da će i tužilaštvo i ostala obesmišljena nezavisna i demokratska tela i institucije ćutati… Doduše za jednopartijski parlament i ne bi bila šteta da umukne prenos jer su njegovi poslanici prekomerno besni i nevaspitani i svoju privrženost vođi dokazuju takmičenjem u pljuvačini po političkim oponentima nazivajući ih spodobama, kurvama, dilerima, lopovima… Pa kad je tako u skupštini zašto ne bi bilo i u drugde.!?

Zato bez reči reakcija nadležnih prolazi bahata anticivilizacijska i diskriminatorska odluka njegovog omiljenog fudbalskog kluba da uskrati akreditive dnevnom listu Danas, a arapska kompanija iz Abu Dabija, kao da nije gost u državi, već njen vlasnik, začibućila je Al Đaziri i N1, uskrativši im pravo da izveštavaju sa događaja zvanog: Arapske vetrenjače u Vojvodini!

Vučićeve mantre o tome kako je on, navodno, bio nemoćan da reši ovaj problem, jer je reč o privatnoj firmi koja ima sva prava da radi šta hoće, najbesramnija je laž jer i te firme moraju da posluju po Ustavu i po zakonima Srbije, po kojima je narečena diskriminacija zabranjena!

Ova propagandna laž o svemoći privatnika smišljena je da bi opravdao privatnu firmu oca ministra policije Nebojše Stefanovića da može da radi šta hoće u državnoj firmi, fabrici oružja, Krušik- Valjevo. Sve je povezao tako da se prelomi na zviždaču iako ga štiti zakon, a koji je radeći u interesu javnosti otkrio stravičnu pljačku. Umesto, dakle, da juri pljačkaše, Vučićeva vlast i on lično ih štite. „Šta zna dete šta je sto kila uzme i nosi“ A koferi i koferčići puni love, papiri o of šor kompanijama i mnogobrojnim računima postali su deo njegovog političkog mizanscena!

O tome se zna i u svetu jer je neko oružje završilo u Jemenu što može da ima i značajne spoljnopolitičke posledice po Srbiju! Iako je obeshrabrujuće što se hapšenje IT stručnjaka iz Krušika događa tokom posredovanja EU u dijalogu vlasti i opozicije i pod reflektorom najvećeg turističkog zasedanja Interparlamentarne unije u Beogradu, količina besramnih postupaka uključujući i eksplicitni oralni seks u rialiti programu jednog od privatnika koji sve može, trabunjanje o Srbiji kao slobodnoj i demokratskoj zemlji, a zapravo dubokoj i porobljenoj sa glavom hobotnice na vrhu piramide, prolaziće još izvesno ali nikako sve vreme.

Zato zavidim građanima Istambula i Budimpešte jer su to neko novo vreme dočekali. Izmučeno poverenje građana Srbije, u svim segmentima društva, od komunalnih, socijalnih, zdravstvenih, penzionih do državnih problema, postaje sve tanje i još se kovitla između poverenja bojkotu ili izlasku na glasanje. Nezasit Vučić neće odoleti da napada iz svih svojih medija detektujući neprijatelje i time će, paradoksalno, odlučujuće uticati na jednu od pomenutih opcija..

U međuvremenu svetli zraci nove građanske solidarnosti se polako ali ipak probijaju kroz naprednjačku magluštinu, i ako ništa drugo protesti „1 0d 5 miliona“ učinili su vidljivijim mnoge marifetluke ovog režima, zahvaljujući, između ostalog, nefriziranim i necenzurisanim izveštajima i informacijama TV N1.