Postizborno modeliranje 1

Pokazalo se da ni muka, ni sankcije, ni hiperinflacija, ni ratovi, nisu uticale na većinsku promenu stava prema obožavanom vođi, već kada je dara (turski izraz za težinu ambalaže koji se odbija prilikom merenja robe) – prešla meru, a prešla je meru nesnošljivim i očiglednim lažima koje nisu mogle da sakriju ni najotporniji, maskirni omoti!

Jedno od preigravanja bila je neka Miloševićeva izborna pobeda od 102 odsto!

Zato je veliki broj građana počeo da se informiše kroz slobodne i alternativne medije, kroz udružene grupacije, partija i pokreta i znao je da Miloševićeva inadžijska politika, vodi u propast!

Ostalo već znate i kako je od faktora „stabilnosti na Balkanu“ postao „Balkanski kasapin“.

Danas, na primer, imamo predsednika najmnogoljudnije partije koji se hvali do sada nedostižnim uspehom na opštim izborima i apsolutnom brojkom od preko dva miliona svojih glasača!

Dvotrećinska većina u republičkom parlamentu, nadmoćna pobeda u pokrajini i na lokalu i sve to izgleda toliko jednostavno u sadašnjosti da u budućnosti mora da postane komplikovano!

Jer, ovi izbori nisu doprineli smanjenju eksplozivnosti političkih konflikata duboko podeljenog društva, već te podele potenciraju, zato što se izborima određuju samo stari nosioci političkih uloga a ne izražavaju različiti pluralni interesi delova populacije!

Građanista, liberala, polulevih, levih, centraša ni od korova, kao što je nestao ceo srednji sloj i njihovih predstavnika.

Hteo to da prizna ili ne lider naprednjaka, na dva miliona njegovih ide i četiri i po miliona glasača koji nisu za njega iz raznoraznih razloga, zato što ne veruju nijednom političaru, zato što podržavaju Savez za Srbiju, zato što se boje korone, zato što uvek apstiniraju i ne glasaju…

Niko, naravno, pa i pomenuti, nisu sumnjali u izborni rezultat i pobedu „AV za vašu decu“, ali, iskreno rečeno, malo ko je očekivao da će parlament biti tako unison i jednouman!

Svako, iole medijski pismen, mogao je da dođe do poražavajućih podataka o netransparentnosti izbornog procesa, kršenju Ustava, modeliranju raspoloženja javnosti preko Vučićevih televizija koje su bile glavni manipulator u predizbornoj kampanji i vanrednom stanju, a osam stotina najraznovrsnijih, uglavnom propagandnih događaja u korist vlasti, od kupovine i deljenja respiratora i nabavljanja opreme, postavljanja kamena temeljca, poseta proširenim fabrikama, hotelima, zdravstvenim ustanovama, do svakodnevnog gostovanja na televizijama i zaposedanja 90 odsto njihovog predizbornog programa, morao je da vodi ovom rezultatu.

Umesto da se kao moćna partija bori protiv korupcije, nepotizma, pritisaka, zastrašivanja glasača, bugarskih vozova, kupovine glasova, čega je bilo na 8 do 10 odsto biračkih mesta (nalaz Crte) naprednjaci i njihov lider baš takvo ponašanje promovišu i učvršćuju u političkoj praksi, što će nesumnjivo komplikovati politički i društveni život u budućnosti! Ako se tome doda i povećan broj nevažečih listića oko 120 hiljada, onda, priznaće svako razuman, ovoj pobedi bledi sjaj!

S druge strane ni „bojkot opozicija“ nema razloga za preteranu sreću jer smanjena izlaznost, respektabilno samo u Beogradu, nije donela očekivan ishod i moraće u budućnosti da donosi vrlo jasne, nepokolebljive, vizionarske a možda i nepopularne odluke u međusobnoj komunikaciji, u komunikaciji sa građanima i sa vlastima.

Jasno je svakome da opozicija nema novca za istraživanje javnog mnenja i tzv. fokus grupe, ali ima noge i put pod njima da prešparta Srbiju uzduž i popreko i da poput telala objašnjava i skuplja pristalice, za promenu izbornih zakona, za slobodne medije, za buduće izbore i promenu vlasti.

U protivnom fantastičan dosadašnji učinak i dovitljivost Novog Optimizma i Nove solidarnosti, grupe građana okupljenih oko „Nije filozofski ćutati“, prijatelja „Danasa“, konzumenata N1, Nove, Nedeljnika i nekoliko značajnih portala, teško da će održati entuzijazam za promene, a tako odolevati mračnoj anomiji, dakle, pomanjkanju svrhe. Umesto zaključka poruka vlasti i opoziciji kroz parafrazu jedne izreke Morisa Pontija. Vlasti: Nije svaka uspešna politika dobra!

Opoziciji: Da bi jedna politika bila dobra, mora uspeti! Postizborno modeliranje za obe grupacije tek predstoji! Jedan od mladih ljudi od budućnosti, Pavle Grbović, to je već uradio jednim iskrenim tvitom: „Da svedemo račune – pukli smo. Oko 55.000 ljudi je reklo da radimo dobru stvar. Mnogo više nije. To je činjenica sa kojom moramo da se pomirimo. Uvek je najlakše reći da je narod loš, a mi neshvaćeni genijalci. Ali to nije tako. Jednostavno nismo bili dovoljno dobri. Kao neko ko je najviše zastupao Pokret snosim veliki deo odgovornosti. Život ide dalje.“