Gvozdeni tron 1

Isto kao i četiri poslednja izborna ciklusa – 2014, 2016, 2017. i 2018. vodi se borba za prevlast u opoziciji, a ne u državi.

Nije stvorena petooktobarska atmosfera kako to nazivaju mladi posmatrači scene misleći na referendumsko raspoloženje za i protiv Vučića.

Međutim, da bi se došlo do takve atmosfere potrebno je da se uspostavi pobednik u opoziciji, umesto što se nedovršena bitka za gvozdeni opozicioni tron produžava.

Nastavlja se time, na primer, što se opet kao i 2016. u koaliciji Čeda-Boris-Čanak potežu predsednički izbori kao ključni, samo što se tada priča odnosila na godinu 2017. a sada je to godina 2022.

Savez za Srbiju mogao je lagano da sada na izborima 2020. zasedne na gvozdeni tron opozicije.

Bilo je dovoljno da pred kraj pandemije proglase novu političku stvarnost i da predaju liste za Narodnu skupštinu i pojedine opštine i gradove u Srbiji.

Time bi sigurno porazili sve druge u opoziciji, mada to isto tako znači da bi se na tim listama moralo naći mesto i za slobodne građane Sergeja Trifunovića i socijaldemokrate Borisa Tadića, čak i Patkicu, odnosno Ne davimo Beograd.

Nakon toga bi možda zaista bilo i moguće stvaranje petooktobarske atmosfere za predsedničke izbore – za i protiv Vučića.

Ako uzmemo da su u Savezu za Srbiju iskreno rešeni da pokušaju smenu Srpske napredne stranke i njenog lidera, to što ostaju pri bojkotu izbora, onda znači da oni na pravljenje referendumske atmosfera gledaju radikalno drugačije.

A to opet znači da su im, ukoliko očuvaju poziciju najoštrijih protivnika Vučića, da podignu raspoloženje treba samo odgovarajući događaj ili više njih u nizu. I brzo i masovno prenošenje tog događaja putem Interneta.

Videli smo tako nešto u svedenoj meri na primerima incidenta koje izazove Boško Obradović ili obraćanja javnosti Marinike Tepić.

U tom slučaju problem je što je za svaki takav događaj potrebna pozornica, a u politici još nema bolje od parlamenta.

Takođe, problem je i što se na izborima uvek može stvoriti nova opozicija i što Vučić ima na raspolaganju mogućnost da dopusti ili omogući politički šok.

Šok da recimo u politiku uđe ultra desna grupa koju predvodi doktorka Jovana Stojković i udruženje Levijatan i čije se delovanje svodi na isticanje najgrublje biološke ugroženosti.

Baš onako kako liberal Čedomir Jovanović kaže da bi otprilike bez problema mogao da dobije glasove ako bi bio protiv vakcina, protiv migranata i protv 5 G mreže.

Ali, postoji i nešto što Savezu ide naruku, a to je psihološka situacija unutar vrha  kartela svih kartela SNS-a. Na šta ta situacija liči otkriva i pisanje medijskog konsultanta Ivana Radovanovića.

Radi ponižavanja onih o kojima piše on često pominje varenja i s…e, što otkriva čega se plaši na drugom nivou svesti.

To je strah da će se upostaviti veza između uzroka i posledice i da će ga stići sopstvena dela, da će se desiti upravo utapanje u sopstvenoj prljavštini.