U jednom je mladi Marko Matić, koji se predstavlja na TV Pinku i u drugim medijima tog formata, kao urednik istraživačkog portala Antidot savršeno u pravu – za razliku od njega ja nemam „bogatu i brojnu dokumentaciju“ koju mi je ustupio Vladimir Beba Popović.
Imam samo svoja lična sećanja. I to jeste problem, donekle su izmenjena. Na primer, u jednom određenom periodu nemaju boju, slike su crno bele i sive, kao u vremenu pre kolor filma. Znam doduše tačan trenutak kada je boja nestala – decembar 1994. kada su državni organi, po nalogu Mire Marković, upali u redakciju Borbe i kada su Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić i nekolicina smrznutih građana, mislim i Vesna Pešić, došli na Trg Marksa i Engelsa da izraze podršku redakciji. E, tog malog skupa sa koga sam izveštavala za Borbu, zajedno sa koleginicom koja je sada u NIN-u, sećam se kao crno-bele slike, kao i uličnih demonstracija i političkih skupova u Beogradu narednih godina, uključujući i moje sasvim privatne uspomene.
Trajalo je to i 24. septembra 2000. godine kada sam prvi put videla Matićevog prijatelja Bebu Popovića kako trčkara po potkrovlju sedišta Demokratske opozicije Srbije u Siminoj ulici sa mobilnim telefonom u ruci. Bio je u beloj košulji, ako je bila bela, što je nebitno, ali je bitno da sam stekla potpuno pogrešan utisak. Naime, izgledao je kao lik iz vica o Crnogorcu, koji je otvorio privatnu firmu, seo u fotelju i pred dva radnika koja stoje pred njim, držao pola sata telefonsku slušalicu pričajući važno o poslu. Da bi mu na kraju vica radnici rekli da su oni iz pošte i da su došli da mu uključe taj telefon koji drži u ruci.
U godinama koje su usledile, meni su se sa rođenjem prvog deteta boje vratile u sećanja, i naravno uvidela sam da Popović uopšte nije čovek iz vica. Uviđam sada i da je mladi urednik portala Antidot neizostavno morao da pomene Popovićevu dokumentaciju. Jer, on pripada mladoj generaciji koja nastoji da nađe svoje dobro mesto u sistemu raširene medijske dominacije. To je sistem u kome se morate prodavati i zavisiti od hira šefa, nemajući slobodu ni kakva je bila u socijalizmu. Ali se zato nekako morate osigurati – možda će vas neko nekad pozvati na odgovornost zbog recimo, objavljivanja fotografija iz službenih arhiva, koje nisu javne. I pitati što ste se dobrovoljno odrekli slobode, jer je delovalo da je njena cena povoljna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
