Povratak Šapića 1Foto: Luca Marziale / Danas

Aleksandru Vučiću nije stalo, uprkos tome što priča, to da se Srpska napredna stranka ne pretvori u Demokratsku stranku, koliko da on lično ne prođe kao Slobodan Milošević i Boris Tadić, već kao Milo Đukanović. Ako se bude moglo, još i bolje od Đukanovića, koji vlast mora da deli u Crnoj Gori sa više drugih faktora, mada se na kraju ipak o svemu što mu je važno, on pita.

I Miloševića i Tadića za sobom su povukle stranke, odnosno frakcijska borba zavađenih stranačkih vlastelina oko podele interesnih sfera i ambicija za buduće karijere. To što su i Milošević i Tadić, te vlasteline ustoličili, nije menjalo situaciju naprotiv, pospešivalo je njihovo kidisanje na vlast, budući da su, to je pravilo za osvajanje vlasti, poznavali dobro vladara i mislili da znaju njegove slabosti.

Vučić obrnuto, sam veruje da ima najbolju procenu slabosti svojih vlastelina unutar vrha SNS-a. Ako slabosti nema, na raspolaganju su mu službe, koje će ih „izmisliti“. Zato nema ništa probitačnije pred kampanju za drugi predsednički, a treći vladarski mandat, nego da se udalji na bezbedno rastojanje od SNS.

Tako da svojim biračima pojača doživljaj da je predsednik okej, uprkos tome što je tom istom biraču lokalni koordinator SNS recimo izraziti negativac i loš u svakom smislu. Zato je Vučić i došao u Narodnu skupštinu da bude parlamentaran, ume on to kad hoće, i satima razgovarao o izbornim uslovima sa onima koji mu donose učestvujući na izborima, makar i najmanji legitimitet.

Tu je i bojkotaš i predvodnik ranijih skupštinskih incidenata Boško Obradović, tu je i Saša Radulović, čije je udruženje DJB koliko 2016. odbilo kvotu za raspodelu po parlamentarnim odborima, tražeći više nego opozicione koalicione liste.

I ne samo da se udalji od SNS, nego da nekima u njenom vrhu pokaže da on bez njih i može, ali oni bez njega ne, šta god da pokušavaju da mu urade iza leđa. Udarci s leđa, tako je glasila česta Tadićeva rečenica, kao i prelazak crvene linije, a od skora samokritika da je pre gubitnika izbora otvorio previše frontova.

Da li je Vučić otvorio previše frontova, time što je udaljavanje nastavio gotovo neverovatnom vešću da će se SNS stranka mamut, ujediniti sa Aleksandrom Šapićem i njegovom strankom SPAS, preuzetom 2017, od osnivača bivšeg gradonačelnika Kraljeva?

Nije, ili se ne vidi i ako jeste. Te frontove mora sada Šapić da preuzme, i da objašnjava kako to da se nije držao svoje najave kako će on i Milan Stamatović, možda i neizbežni Verko Stevanović da naprave partiju gradonačelnika, koja će uspeti sa lokala da potkopa naprednjake?

To kako bude uspeo da uzvrati, ako se ipak ne pokoleba, odlučiće i Šapićevu poziciju u SNS, ali donekle i nastupajuće izbore. Javnost je dobila priliku da sudi i da navija, a i da se naslađuje.

Pomalo je smešno kad Goran Vesić izgovori „mi u Srpskoj naprednoj stranci“, dok već drugi deo rečenice „smo veliki pokret kome treba svaki muškarac i žena, pa i Šapić“ izaziva zapitanost koju to totalitarnost sanja nekadašnji čelnik DS, koji je kao i mnogi iz Tadićeve, ali i suprotne „žute ekipe“ pretrčao kod Vučića.

O „preuzimanju“ Šapića se zasad oglašavaju oni koji su i sami preuzeti, pa valjda znaju o čemu pričaju, bilo da su nekad bili u DS, ili na drugoj strani. Na primer, poslanik Bratislav Jugović koji je za Novu S tumačio kako će se Šapić snaći u novoj sredini, bio je sa Vulinom i u tom svojstvu saveznik SNS-a i u vreme Tadićeve vlasti.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Povratak Šapića”

  1. Ne slazem se da je Šapic veliko zlo, ali da ce biti ljiga nivoa vodecih gnjida SNS-a, nema nikakve sumnje. Steta, bolje da je ostao dole u bazenu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.