Ko to ovde blokira?

Blokira mentalne puteve, zauzvrat jednom u ponekad otvori auto-put, kaže to sam vam ja napravio, raja sirotinja tapše. Blokira sećanje, zauzvrat nudi alternativne istorije u kojima je ikad bio nešto dobro. Blokira istinu, zauzvrat proizvodi enormne količine kontrasupstance, lažući čak i kad kine. Blokira moralne kompase, zauzvrat nudi razvrat. Blokira informacije, zauzvrat nudi šareni šljam. Blokira privredu, zauzvrat nudi koloniju. Blokira sudove, zauzvrat nudi „pustite insitucije da rade svoj posao“. Blokira policiju, zauzvrat nudi kriminalce. Blokira rodoljublje, zauzvrat nudi „AcoSrbine“. Blokira Pionirski park, zauzvrat nudi Ćacilend. Blokira liste prioriteta, zauzvrat gradi spomenike visoke kao njegovo samoljublje i nacionalne stadione veličine svoje sujete. Blokira stručnost, zauzvrat instalira bahate duduke. Blokira hapšenje krivaca, zauzvrat hapsi nevine i drži ih kao taoce; posle ih trampi, pusti njih pa pusti i bitange, stavi znak jednakosti. Blokira junake našeg doba, zauzvrat junacima naziva lomitelje vilica. Blokira stvarnost, zauzvrat razvija deluziju. Blokira poštene, zauzvrat selektuje krem de la krem nitkovluka. Blokira pravo da vaš glas bude vaš, zauzvrat nudi traktore i frižidere; ovo prvo po potrebi dotera da zagradi svoju privatnu majmunarnicu, a ovo drugo služi da iz njega non-stop iskače, pred te iste siromahe koji, zahvaljujući Njemu, u frižideru i nemaju ništa osim Njega. Blokira vozove kad su protesti, zauzvrat nudi autobusku invaziju za njegova ukazanja. Blokira ljubav, zauzvrat nudi destilat mržnje, sopstveno gradivno tkivo. Blokira solidarnost, zauzvrat inspiriše koristoljublje. Blokira veru, zauzvrat nudi srebroljupce u mantiji. Blokira misao, zauzvrat slavi besmisao. Blokira budućnost, zauzvrat nudi Šešelja. Blokira radost, zauzvrat dubi čemer.

Blokira nadu. A umesto nje nudi svoju pojavu kud god se okreneš, usta koja ne zaklapaju, pogled u kojem je požar vredan naučnih radova ne konzilijuma, nego samita.

To je jedino stvarno blokaderstvo. Svi koji protiv toga ustanu – u stvari su odblokaderi. A ustati protiv navedene kompilacije zla, the best of štetočinstvo bez premca, nije samo građanska dužnost. Nego civilizacijska i opšteljudska.

U isto vreme, onamo na poselu domaćih okupatora, među šatorima će, vele, biti književno veče; red toitoi, red Tolstoj. Svoj dolazak najavili su i viđeniji nesoji, vrhuška ovdašnjeg dna, poznata po svojoj privrženosti pisanoj reči. Dva dana ranije, jedna novinarka pita me šta bih preporučio ovoj literarnoj kamp-sekciji. Odgovor: „Orvelovu ‘1984’. Između ostalog i zbog ove zanimljivosti: pričalo se onoliko da je u nekom trenutku savetnik aktuelnog presednika Srbije bio Bler. Mislilo se na Tonija. Ali Džordž Orvel zapravo se nije zvao Dordž Orvel, to je pseudonim; njegovo pravo ime je Erik Artur Bler. I tvrdim da je taj Bler zapravo nevoljni savetnik predsednika, a ‘1984.’ štivo koje on doživljava kao tutorijal. Tako da bi bilo vrlo prikladno onamo čitati naglas odlomke, izražajno, s oduševljenjem, jer to je svet kojem ti ljudi kumuju, u kojem svesno saučestvuju.“ Zamišljam ozarena lica, od doajena Miše Vacića do malog Miše Ćacića, kako trepere dok slušaju reči ovog jevanđelja, a u glavi im Njegov lik. Pa ide ono sa fasade Ministarstva istine: rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć. A publika u ekstazi. Tu je da brani taj sistem, jer bi u svakom drugom svi do jednog bili tek ono što jesu. Samo tu, u toj ograđenoj državi unutar države, u tom Vatikanu svenaopakosti, oni su nešto drugo. Tu gde je nečasno – časno.

A mi? Mi se, zbog svega toga, vidimo na Vidovdan. Dok se još vidi. Znam, mnogi su umorni, obeshrabreni, ljuti što ovo predugo traje. Ali na koga ljuti? Na one koji pokušavaju da za nešto više od pola godine razmontiraju više decenija razrađivani huljizam, pa smo besni što taj poduhvat ne može brže? Da, ovo zaista predugo traje, ali ne zato što traje osam meseci, nego zato što ide unazad dokle god pogled seže, mojoj generaciji svakako. Ako se ne vidimo danas, dok se još vidi, mrak bi mogao sasvim da zacari.

A to će tek da traje. U toj tmini neće se više videti ništa, ponajmanje kraj tmine.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.