Foto: Miroslav DragojevićU noći između petka i subote, sedim za istim ovim stolom, pišem, čujem, počinje kiša.Voleo bih da stalno pada kiša i da je stalno noć.
Još kad seva i grmi, milina, rekao bih, ali kad najednom, tačno u 00:26, sevnu i udari grom, nešto me preseče i jeza me ščepa za ramena.
Grmelo nam je te noći svima, u sred decembra, dva dana pred Svetoga Nikolu, što sam protumačio kao da je grmelo baš na Svetoga Nikolu. Umalo da napišem „u sred zime, kad mu vreme nije“, ali do zime, prema astronomima, ima još dva dana.
Astronomi su, doduše, naučnici. Bave se merljivim i prirodnim pojavama, a mi živimo u zoni sumraka, kojoj se tačne mere i pravila ne znaju. Gledam kroz prozor, seva i eto novog groma. Dobuje kiša u ritmu tam tama kroz noć, al’ ubrzo opet sevnu i opet zagrmi. Svi ste čuli, braćo i sestre, da to nije ona letnja grmljavina. Ne samo zato što je zimska, nego joj je zvuk drugačiji, opominjuć, rekao bih i zastrašujuć.
Smesta sam potražio na internetu informacije o narodnim verovanjima šta znači kada grmi na veliki praznik, ali džaba – sve što sam našao je posna trpeza, nemoj raditi ovo, nemoj raditi ono, ovo se valja, a ono nipošto, uobičajena tabloidna lupetanja, kao da se nikoljdanska provala oblaka nije ni dogodila.
Jedino sam na sajtu podunavlje.info našao popis sranja koja su nam se desila kada je grmelo u zimu: uoči nemačkog napada na Jugoslaviju, 1941, u godini Bljeska, Srebrenice i Oluje, ali i pred NATO bombardovanje. Na kraju su tekst pokvarili meteorološkim baljezganjem kako je to sasvim normalna pojava, koja se dešava redovno, ako se redovnim može smatrati svakih petnaest godina. Bilo toplo, pa krenulo hladno i onda malo grmelo, nema razloga za paniku. Sve je to priroda.
Ne, sve je to zona sumraka. Pičvajz u najavi, svi smo osetili isto te noći. Idućeg dana, s kim god sam pričao, utisak je bio isti: „Au, jebote.“ Ni zemljotresi, ni pomračenja sunca i meseca, od Srba ne dobijaju takav komentar. Ovo je bilo jasno i glasno napušavanje „sa vrha“ našeg mračnog kolektiva. Jedini izvor koji mi je preostao za tumačenje nikoljdanskih gromova je „Početak bune protiv dahija.“
Ukratko, u ondašnjoj zoni sumraka, shvativši da narod nema herca da se suprostavi dahijskom zulumu, sveci odlučuju da intervenišu, a grmljavinu na Svetoga Savu svi smo smesta upamtili. Ona toliko precizno gađa naše kolektivno nesvesno, da deluje kao da pesma počinje upravo sa svetosavskim gromovima.
Ko misli Mare se sprda na crveno slovo, odmah da kažem – nisi u pravu. Pogledaj ljude oko sebe. Pogledaj godine iza sebe. Zamisli godine ispred sebe. Ima li tu ičeg normalnog? Šta deluje logičnije: da smo prisustvovali uobičajenoj meteorološkoj pojavi ili su sveci odlučili da podviknu? A kad sveci podviknu…
https://www.poezija.info/pocetak-bune-protiv-dahija/
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
