Početak sezone DLZ

Zajebavao me i Nenad Kulačin, zajebavala me i Jovana, zajebavala bi me i Bojana, ali ona nikad nije tu. Zajebavale su me šminkerke, organizatori, organizatorke i svi ostali. Neverovatno je koliko jedna noga u čarapi i papuči može da izazove smeha u Srba.

Bilo je i uspaničenih gospođa, koje su vrištale da odmah odem da mi odseku prst, jer ću odbiti sepsu. Bilo je i onih koji su preporučivali pedikira. Neki su preporučivali laser, ali znate li koliko košta laser? NJime jedino bogataši Ivanović i Kesić mogu da sređuju urasle nokte.

Kao stari ljubitelj horora, opredelio sam se za hirurgiju. Ne mogu sad da reklamiram firmu u koju sam išao, ali mogu da kažem da je moj nokat dopao velikanu opšte hirurgije profesoru Dikiću. Kad sam mu se požalio da nemam zdravstvenu knjižicu (iako sam osiguran), jer kad uplatiš, čekaš mesecima da je naprave, daju čarobnom medvedu da je poljubi i pošalju na kućnu adresu, pitao me: „Šta bi Vučić rekao na to?“

Aha, doktor zna ko sam. „Rekao bi, ako je osiguran, secite ga iako nema knjižicu“, odgovorio sam. Ipak, pričamo o privatnoj klinici, tako da nije ni bilo bitno imam li knjižicu. Skidam sandalu i čarapu, konačno se niko tome ne smeje. „Uf, uf“, kaže profa. „Ovde ću da vam odsečem, a ovde da isečem i da iščupam.“ „Kad?“ „Hoćete sad?“ „Hoću.“

„Sestro, dajte komplet.“ Stiže komplet. „Benzin.“ Stiže benzin, a profa mi trlja palac s određenom dozom sadizma, tako što preko bolne tačke posebno snažno prelazi, te svaki put jauknem. „A? Šta?“, pita. „Pa, boli, bre.“ „Aha, da, da.“ Prelazi na jod, pa na hidrogen. Trlja prst nesmanjenom žestinom, a kad je završio, dolazi red na anesteziju. Iglu koju mi zabada sa strane osećam kao anesteziju kod zubara – boli, ali može da se izdrži. „Ovo sad će baš da boli“, odjednom kaže profesor Dikić i pre nego što sam se snašao zabada mi iglu širine tri milimetra ispod nokta po sredini palca, u dubinu prsta i stvarno, bio je u pravu – takav bol nikada nisam osetio.

Onda sec, sec, krc, krc, čup, čup, zavijanje prsta i prvo previjanje za tri dana. Cijena – sitnica. Na kraju smo se slikali profesor, sestra i ja, za uspomenu i dugo sećanje. Moram da pohvalim i hirurga Gunjića, koji je imao čast da mi dvaput (izuzetno nežno!) previja prst. Hvala, momci, divni ste. Sestre, još divnije. Patike sam prvi put od juna obukao pred koncert Piksiz, na Tašu. Nokat super zarasta. Ništa ne boli. Danas kreće nova sezona DLZ. Gost: Zdravko Ponoš. Novi slogan: #zajednoupropast.

Kako ste vi proveli raspust?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.