Radio Beograd 2 - taksa se isplati 1Foto: Miroslav Dragojević

Završilo se snimanje DLZ. Uveliko je pao mrak, pljušti novembarska kiša, a meni, iako je poslepodne, pada klapna, posle jednoiposatne satirične improvizacije. Uključujem radio u kolima i tamo me dočekuje dramski program Radija Beograd 2. Uf, to diže iz mrtvih. Nisu to samo reprize čuvenih dela, ima i sveže snimljenih. Iako su tekstovi i / ili gluma buđavi u odnosu na ono od pre, pravo je čudo da se uopšte proizvodi novi program.

Naslušam se drame, a onda počnu Visine, koje me na pogon klasičnom muzikom odnesu na beogradske visove. Jednom prilikom emisija iz serijala Teorija i kritika o istraživanju duhovnog u materijalnom toliko je bila uzbudljiva da sam sedeo još petnaest minuta u kolima i isto toliko zakasnio tamo gde je trebalo da dođem, odnosno gde sam došao. Toliko sam bio zanesen da sam na kraju emisije zaboravio da zapišem šta sam to slušao, ne bih li poslušao opet.

Vama možda deluje da se zezam, ali uopšte se ne zezam. Kultura koja izbija iz Radija Beograd 2 i Radija Beograd 3, koji na istom kanalu počinje kad se ovaj prethodni iznenađujuće rano završi, bukvalno leči. Hajde onda navedi konkretno šta si to slušao, a ne neka tamo drama, neka tamo istraživanja i neka tamo fuga na torbi. Okej, okej, evo posle najnovije epizode DLZ, svratio sam najpre do grada, pa se odvezao po suprugu, pa smo otišli do moje keve, a onda…

… kad smo krenuli nazad u skrovište, na Radiju Beograd 2, u okviru emisije Studije i ogledi, naletimo na fenomenalni tekst Dragana Prolea Realni nadrealizam Vaska Pope, u maestralnom čitanju Aleksandra Božovića (zapisao sam šta smo slušali, na kraju emisije, ha!) Analiza Popinog remek-dela, pesme Svinja, delovala je tako moćno i pobednički, dok smo je slušali, vozeći se tako bednim i poraženim Beogradom. U jednom trenutku, stadosmo kod bankomata i zadržasmo se čitavih deset minuta, da poslušamo emisiju do kraja.

Kad sam se juče, u sedam izjutra, vozio na gostovanje u Probudi se na Novu S, na istom ovom radiju slušao sam vesti u kojima se jasno govori o tome kako nas je Evropski parlament iznapušavao jer smo stoka od države i ja se mislim, upravo postojanje ove jedne jedine stanice koja emituje program iz kulture u zemlji, to dokazuje.

Siguran sam da ubedljivo najmanji deo takse za javni medijski servis, koja nam se, u visini od 299 dinara, svakog meseca otima uz račun za struju, ide programima Radija Beograd 2 i 3. Ako međutim tih 299 dinara zamislite kao kartu pomoću koje svakog trenutka možete da pređete iz sveta đubreta u svet kulture, onda to uopšte nije velika kinta.

Za nas starije od 40 godina, koji se sećamo impozantnog kulturno-umetničkog programa Jugoslovenske radio-televizije, Radio Beograd 2 predstavlja i vremeplov, a to nema cenu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.