Zadržavanje Sergeja 1Foto: Radenko Topalović

Prošle nedelje bio sam govornik na jednom od najvažnijih svetskih okupljanja pisaca, 56. INTERNATIONAL MEETING OF WRITERS FOR PEACE COMMITTEE, na Bledu, u organizaciji slovenačkog i Međunarodnog PEN centra.

O tome šta su me tamo pitali i šta sam im pričao detaljnije ću pisati ovih dana, pošto će naši mediji uspešno izignorisati ovaj, kao i ostale važne međunarodne skupove, na kojima sam govorio o situaciji u Srbiji i regionu.

Hteo sam, dakle, da objasnim zašto ste prošle nedelje čitali odlomke iz mog romana u nastajanju (jedan čitalac se pobunio, poručivši da, dok god je autor na službenom putu, Draža Petrović treba da piše za zadnju stranicu ) i zahvalim se na razumevanju.

Ono o čemu ću ovde pisati desilo se u četvrtak uveče i trajalo je do subote po podne, što će reći, ovaj ponedeljak je prvi dan kada sam mogao o tome da pišem. Reč je, kako naslov veli, o policijskom zadržavanju Sergeja Trifunovića, koje mu je određeno pošto je priveden, kada su mu organi pronašli jedanaest grama vutre.

Zajedno sa njim, skleptali su i navodnog lerdija, o kome, za razliku od korisnika, ne znamo ništa, osim da je 1993. godište i da je kod sebe imao sedamdeset grama biljke, koja je od skora u Nemačkoj legalizovana za rekreativnu upotrebu. Obojici je određeno policijsko zadržavanje.

Nikada nisam čuo da je neko, koga su uhvatili sa nekoliko grama vutre, ostao u policiji. Od desetina ovakvih slučajeva za koje znam, a koji su duvadžije pretvorili u kriminalce, svi su se završili na isti način: privođenje u stanicu, otisci, fotografija, zapisnik, krivična prijava, izvolite kući.

Pošto ništa drugo ne znamo o ovom slučaju, što bi nam nagovestilo zašto je čuvenom glumcu određeno policijsko zadržavanje, oceniću ovaj incident kao maltretiranje Sergeja Trifunovića. Osećaj je još gori kada znamo da je država blisko povezana sa narko-kartelima.

Sve manje poznatih ličnosti koje kritikuju srpski režim duva, jer se za vutru najlakše pada. Kabasta je, smrdi, nemaš gde s njom, osim u džep i eto krivične prijave, a kasnije i presude. A sad i višednevnog zatvaranja. Ja, na primer, svoje mentalne probleme rešavam antidepresivom, za koji imam lekarski recept.

U subotu se oglasio Čedomir Jovanović, koji je javno zahtevao hitno puštanje na slobodu Sergeja. Čeda je, ispravno, pokudio javnost zato što bukvalno niko nije podigao glas zbog Trifunovićevog zatvaranja. Evo ja jesam, čim mi se ukazala prilika, doduše tek pošto je Serž, u subotu po podne, posle dve noći prospavane u apsu, pušten na slobodu.

Opasno je ovo ćutanje, opasno je ono što se desilo Sergeju, opasno je ono što se dešava u srpskim policijskim stanicama i zatvorima ovih dana. Opasno je što se o tome uglavnom ćuti. Sergeju čestitam slobodu, pružam bratsku podršku i želim blagonaklonog sudiju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari