Ostavka je izlaz iz političkog ludila

Društvena grupa nazvana Srpska napredna stranka uzurpirala je sve državne i javne institucije, političke, privredne, naučne, kulturne i sportske i proglasila sebe državom. Na čelu te društvene grupe je lik koji pokušava da od sebe napravi mit a to je puko predstavljanje izgubljene istine, što bi rekao Martin Hajdeger. Taj nesuđeni vođa Zvezdinih profesionalnih navijača, ono što nije uspeo na tom marginalnom planu, ostvario je na opšte društvenom. Od tranzicijskih gubitnika, odbačenih, poniženih i obespravljenih nekadašnjih radnih ljudi i građana, napravio je rulju. To su ljudi koji su izgubili svoju, pre svega ekonomsku sigurnost i slobodu, a time i ono po čemu se čovek razlikuje od svih ostalih živih bića – dostojanstvo. LJudi bez dostojanstva i bez sigurnog parčeta hleba u rukama spremni su da za sendvič i pivo prate svog vođu, da mu kliču i aplaudiraju, nesvesni da je on društveni uništitelj.

Nažalost svest o vođi rulje kao razaraču društva i države, nemaju ni mnogi srpski velikani kulture i umetnosti. Akademik i pesnik Matija Bećković na primer hajdegerovski se bavi pukim predstavljanjem izgubljene istine kad poručuje: „Ako Kosovo nije naše, zašto nam traže da ga priznamo?“ U tom stilu govore i vođini epigoni povodom osnivanja vojske Kosova. Kad kažu da je reč o okupatorskoj vojsci, oni nisu svesni da svakoj okupaciji prethodi kapitulacija. Današnjoj srpskoj uzurpatorskoj i okupatorskoj vlasti je teško da prizna notornu istinu, da su svi oni kao elita Miloševićevog režima ubijali i proganjali Albance, da su ratovali za Kosovo sa celim svetom, a da su na kraju u Kumanovu potpisali kapitulaciju.

Da li je to politika ili dijagnoza ludila kad zbog formiranja vojske Kosova, vođa maltene zavodi ratno stanje u Srbiji a istovremeno poslanici sa njegove srpske liste sede u Parlamentu a ministri u Vladi Kosova, čime daju svoj doprinos državnosti bivše srpske južne pokrajine. Takvom licemeru i političkom manipulatoru, legitimitet daje i najznamenitiji Srbin u svetu umetnosti Emir Kusturica, izjavom: „Tek kad skrene sa Titove staze, Vučić može izvesti Srbiju na pravi put.“ I još gore. U tom istom razgovoru za novine popularni Kusta na sve moguće načine pokušava da opravda zločine Slobodana Miloševića prema društvu i državi.

Niko Emiru Kusturici ne može osporiti umetničku veličinu, niti pravo da se zalaže za koju god hoće političku opciju. Da voli Ruse a mrzi Amerikance, da je protiv globalizacije. Ali profesore dragi, nemaš pravo da pravdaš a pogotovu ne da hvališ one koji su svojom ratnom politikom i pljačkom države, za ceo svet osim za nekada njegove a danas naše uzurpatore vlasti u Srbiji, činili i čine zločine protiv čovečnosti. Uvek imaj na umu činjenicu da si ti svojim stvaralaštvom, svojom umetnošću i graditeljstvom, više dao njima i svima nama nego što su oni činili tebi.

Opštem društvenom ludilu doprinos daje i nacionalistička opozicija svojim stavom da Kosovo ne treba priznati do sudnjeg dana. Svedoci smo da jedan veliki opozicioni politički sataraš izvodi ovih dana građane na ulične proteste trošeći tako tek probuđenu energiju mase, karnevalskim šetnjama i zahtevima tipa „stop nasilju“ ili „izbori ali pod ravnopravnim uslovima“. Ne shvata se da neograničena vlast u rukama ograničenih ljudi ne može dati ništa drugo nego novo nasilje. Pa ljudi moji, šta još taj čovek treba da uradi da bi svi razumeli to što je uradio državi sa svojom SNS ruljom. Izvršio je klasičan državni udar, zarobio i okupirao društvo i državu. I tu prestaje svaka priča o politici i političarima, o ravnopravnim izbornim uslovima, o suverenitetu i Kosovu. Jedini svrsishodan protest i jedini zahtev koji svi mi građani nezahvaćeni virusom ovog političkog ludila, treba da ispostavimo jeste neopoziva OSTAVKA, samozvanog vlasnika Srbije, odnosno predsednika.

Posle toga treba raspisati izbore za Ustavotvornu skupštinu čija bi pravila napisali profesori ustavnog prava i najumniji ljudi ove zemlje, i na kojima bi današnjim okupatorima društva bilo zabranjeno učestvovanje.

Uostalom izjava: „Neka šeta i pet miliona ljudi, nijedan zahtev protestanata neću ispuniti. Nikakve šetnje mene neće oterati sa vlasti“, prava je dijagnoza ko i kako vodi Srbiju.

Zato na proleće kad po svom običaju bude raspisao nove izbore, svi mi koji u Srbiji mislimo svojom glavom, makar nas bilo pet hiljada a ne pet miliona, treba organizovano da napravimo protestno logorovanje ispred Predsedništva sve dok uzurpatoru ne vidimo leđa.

Autor je novinar