Hag i ribari

Zamršenu stvar podrobno je razjasnio ugledni Ekonomist.

Tražila je Lima da se fiksira nova pomorska granica jednako udaljena od obala dveju država; da ta granica počinje na mestu Punta Konkordia, gde suvozemna granica dolazi u dodir s morem, umesto na Pograničnoj koti broj jedan, 250 metara severnije; treći, najvažniji zahtev, bio je da se kao peruanski potvrdi „spoljni trougao“ na okeanu od nekih 29.000 kvadratnih kilometara koji se rasprostire na više od 320 kilometara zapadno od Čilea, ali na isto toliko manje od obale Perua.

I dok londonski magazin veruje da je presuda omogućila i Limi i Santjagu da proglase pobedu, Njujork tajms tvrdi da je MSP „velikim delom presudio u korist Perua, uskraćujući Čileu ekonomska prava nad otkosom Tihog okeana“. Naime, sud je postavio pomorsku granicu na 128 kilometra od čileanskog grada Arika na granici sa Peruom, a „iza toga je povučena dijagonalna linija jugozapadno, odsecajući oko 20.720 kvadratnih kilometara od „ekskluzivne ekonomske zone Čilea“, precizan je njujorški Tajms. Na presudu MSP-a nema prava žalbe.

I upućeni Bi-Bi-Si drži da je Peru u haškom sudu dobro prošao, čak da je nagrađen, ali i navodi da vode bogate ribom ostaju u rukama Čilea. Takvo bi, pak, promišljanje bila slaba uteha ribarima u Ariki: pošto je MSP dodelio oko 20.000 kvadratnih kilometara na okeanu Peruu – dakle 9.000 kvadratnih kilometara manje no što je Lima tražila – izašli su na ulice mašući crnim i nacionalnim zastavama jadikujući da im se presudom otima od usta. Revolucije, međutim, naslućuje se iz tumačenja Njujork tajmsa, neće biti jer se na preostalih 9.000 kvadratnih kilometara okeana sprovodi pretežni deo „pecaroških aktivnosti niskog intenziteta“.

Predsednik Perua Olanta Humala je ocenio da je Peru u sudnici dobio najveći deo onoga što je tražio. Odlazeći šef čileanske države Sebastijan Pinjera rekao je da se Santjago ne slaže sa odlukom suda jer gubitak dela ekonomske zone znači „nesrećni gubitak za državu“, ali je obećao da će presuda biti poštovana i „postepeno implementirana“. I novoizabrana predsednica Čilea, harizmatična Mišel Bašele, uz uvažavanje suda, govorila je o „bolnom gubitku“.

Hag je mnoge u Čileu zbunio pomeranjem granice na 128 kilometara od Arike. „Još ne razumemo odluku suda da smanji ekstenziju paralele“, rekao je Mario Artaza, bivši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Čilea. „Ipak, Čile je izgubio relativno malo u poređenju s onim što je Peru tražio“. Dopisnici, prema britanskom javnom servisu, kažu da je u čitavom slučaju i nacionalni ponos u obe zemlje bio u pitanju: „Neki Peruanci vide presudu kao priliku da povrate nacionalno dostojanstvo i teritoriju posle ponižavajućeg poraza od Čilea u XIX veku“. U Ratu za Pacifik Čile je, naime, od Perua i Bolivije oteo zemlju bogatu mineralima. Proces koji je La Paz takođe poveo pred MSP protiv Čilea prošle godine tek treba da bude rešen. Za Boliviju je ratni poraz ostao posebno bolan, jer je u njemu izgubila jedini izlaz na more. Ekonomist je stajališta da je presuda MSP-a svakako bila nagrada kako za Peru, tako i za Čile, jer će doprineti prevazilaženju nasleđa sukoba iz pretprošlog stoleća.